Први септембар се озбиљно приближио, а са првим септембром отварају се врата школа.
Када се погледа уназад, као да је летњи распуст трајао свега неколико дана, а не два ипо месеца. Књиге, домаћи задаци, контролни постају свакодневица ђака, а по први пут то ће осетити ђаци прваци. Почетак године није само стрес за децу, већ и за родитеље, можда чак и већи. Тај стрес се повећава уколико дете полази у први разред. Често је изазовно како припремити дете на нешто ново.
А да ли деца уопште размишљају о томе како ће се уклопити у ново окружење или је то брига родитеља? Чини се да родитељи себи намећу већи притисак него што реално за тим уопште има потребе.
Пре свега, како би себи олакшали полазак детета у први разред, а самим тим смањили и себи и детету стрес потребно је адекватно припремити дете за овај важан догађај у животу. То подразумева искрен разговор са дететом о томе шта се очекује од њега у школи, наравно никако не треба плашити дете школом и обавезама, али не треба ни да се школа представља као нешто небитно.
Школу треба представити као место где ће дете стећи нова знања и вештине, нове другаре, да ће увек моћи да се ослони на учитеље и наставника ако дође до неких проблема.
Обилазак школе пре самог поласка такође не би било лоше. Дете треба да се упозна са објектом и неким битним чињеницама, попут имена школе, улице, значајних чињеница о особи чије име носи школа и слично.
Није неуобичајено да након свега пар дана дете почне са манипулацијом званом избегавање школе. Бол у стомаку, мучнина и сл. само су неки од изговора које дете смишља како би избегло одлазак у школу.
Овде треба бити истрајан и „не пасти“ на прву манипулацију. Наравно, треба испратити да ли се тегобе јављају само пред полазак у школу или и у другим деловима дана. Мора да им буде јасно да је школа саставни део живота и да није могуће њено избегавање, али да се сви проблеми могу решити.
Обавезе попут тога да дете само пакује књиге у торбу, прати распоред часова, учиниће дете одговорнијем. Домаћи задаци су такође задаци за проверу деце, а не родитеља. Пустите дете да одради само своје задатке, а ви будите контрола која ће све то проверити или евентуално припомоћи ако се дете и после више покушаја не сналази.
Можда од свега најбитније јесте да се стекне поверење на релацији родитељ-дете. Треба да знате шта се дешава у школи и како се ваше дете осећа. Свакако не треба да свакодневно испитујете дете како је било у школи, јер временом то постане заморно за дете, а поготово ако родитељ није спреман да саслуша дете до краја шта има да каже.
Ако се у школи десило нешто што је битно за њега, без обзира на то да ли је то нешто што је детету пријало или нешто што му није пријало, растужило, разбеснело… дете ће то само одмах по сусрету са родитељем испричати. Јако је важно да се тада посвети пуна пажња детету и стрпљиво га увери у то да постоји решење за сваки „проблем“.
Psiholozi upozoravaju da ovu frazu od tri reči ne bismo smeli da kažemo detetu
Преузмите андроид апликацију.
