Мара Богдановић Росандић, рођена као Лаура Гизл, означила је почетак нове ере поставши прва жена која се школовала за професију фотографа. Пореклом из Руме, њен рад и таленат неизмерно је обогатио развој ове сремске варошице.
Прва српска жена фотограф потиче из угледне трговачке породице из Руме. Њено детињство је протекло у благостању плодног Срема, али тај просперитет није дуго трајао. Нажалост, након што је отац банкротирао и оставио за собом чак седморо деце, Мара је као веома млада девојка преузела бригу о млађим браћом и сестрама, те је морала да се стара о њима и зарађује за живот.
Њена путања иде од Срема ка Бечу, где сусреће Жарка Миладиновића, студента права српског порекла, чиме улази у тамошњи свет који кроз уметност истражује српску културу и традицију. Њихова веза није само интегрисала Мару у српску заједницу, већ је и подстакла њену посвећеност српском националном питању. Њене фотографије нису само забележиле тренутке, оне су постале сведочанство друштвених промена и културних разноликости тог времена.
Мара Богдановић Росандић није била само посматрач друштвених дешавања. Њено ангажовање је било практично и значајно.
У њеном пријатељству с угледним уметницима и лидерима тог доба, као што су Јован Јовановић Змај и Александар Сандић, осликава се њен дубоки утицај у српском културном кругу. Као иницијатор постављања споменика Јовану Јовановићу Змају у Руми и очувања Змајеве бисте током Првог светског рата, њена посвећеност је превазишла границе.
Мара Богдановић Росандић је носила вишеструке таленте, од фотографије до књижевности. Њени напори на очувању српске културе и традиције, уз импресиван допринос преводима и књигама, остају као инспирација и наслеђе за будуће генерације. Њено дело превођења српских народних епских песама на немачки језик отворило је врата српске културе широм света. Њено име, иако дуго запостављено, сада поносно стоји раме уз раме с другим српским пиониркама 19. века.
Њеној каријери није недостајало разноврсности. Она је била стручна сарадница првог српског фото-часописа “Фотографски преглед”, оснивачица првог фото-клуба у Србији, Београдског фото-клуба, 1928. године. Као једина и прва жена чланица Управног одбора клуба, Мару није обесхрабрила мушка доминација у свету фотографије.
Њена животна прича се преплиће са Томом Росандићем, сплитским вајаром старијим од ње пет година. Овај однос, измешан са уметничким и љубавним страстима, допринео је њеној поставци као прве жене уметничког фотографа на Балкану у почетку 20. века. Захваљујући познанству са краљем Петром и престолонаследником Александром, чести су им били гости у атељеу, заједно са многим другим истакнутим личностима из београдског друштва.
Блискост са краљевском породицом омогућила је Мари да фотографише краљицу Марију и новорођеног престолонаследника Петра. Ове фотографије су постале изузетно препознатљиве и коришћене као званични портрети краљевске куће, објављивани у новинама и као разгледнице. Након богатог уметничког живота, Мара је преминула 1954. године у Београду. Пред смрт је изразила је своју једину жељу да над њеним гробом на Новом гробљу буде постављена скулптура “Харфиста”, дело њеног супруга Томе Росандића.
Након њене смрти, он је студио на Сењаку поклонио држави, напустио Београд и преселио се у Сплит где је и преминуо. Мара Богдановић Росандић остаје икона која је уткала свој неизбрисив печат у српску и балканску историју. Њена храброст, посвећеност и изузетност као фотограф и културна прегалница свакако ће наставити да надахњују будуће генерације.
Преузмите андроид апликацију.
