Почетна > Бизнис
Бизнис

Васић: Добра вест је што се инфлација зауставила и кренула да се спушта

Финансијски консултант Владимир Васић рекао је данас да је добар тренд што се инфлација зауставила и кренула да се спушта, као и да ће већа смањења инфлације бити току прве половине 2024. године.
Фото: Pixabay/Tumisu

„До краја наредне године очекујем да се вратимо на инфлацију која је пожељна и која износи три одсто“, истакао је он за Тањуг.
Упитан када ће роби широке потрошње почети да опада цена, Васић истиче да то може да се деси на јесен у неким елементима попут пољопривредних и прехрамбених производа.

Он истиче да су вести охрабрујеће, пошто смо имали инфлацију од 16,7 одсто која је погодила и добар део света.

„То видимо из показатеља НБС и статистике која прати ту тематику. Инфлација не може лако да се истисне из система. Период враћања у границе нормале је, малтене, дупло дужи него њен раст. Сама монетарна политика не сме да буде нагло скоковита, већ постепена“, навео је Васић.

Он истиче и да је НБС имала два стопирања референтне каматне стопе.

„Импулси су такви да се инфлација из месеца у месец смањује за по један базни поен, па можемо очекивати да до краја године падне на осам одсто“, навео је Васић.

Он је рекао да људи као појединци утичу на креирање цена на тржишту, тако што су у могућности да казне оне који подиже цене.

„Постоје посебни сајтови који прате поједине артикле из широке потрошње. Могуће су разлике по 100 и 200 одсто у цени за производе истог произвођача. То је недопустиво. Ми као купци кажњавамо оне који то раде, а купујемо тамо где је повољније“, објаснио је Васић.

Он додаје да је смањен обим кредита који је из године у годину растао негде испод један одсто.

Нуспојава која прати подизање референтних каматних стопа је успоравање привредне активности. Монетарни механизам делује тако што учини новац недоступнијим. Морамо водити рачуна да привредна активност не успори тотално“, истакао је Васић.
Стручњак наводи да очекује да раст друштвеног производа у ЕУ буде између 0,7 и 0,9 одсто у овој години.

„Наш увоз и извоз зависи од 60 одсто размене са ЕУ, па када се код њих успори привредна активност онда се смањује потреба за робама и услугама код нас“, навео је он.

Навео је да као могућност постоји и то да се до краја године повећа референтна каматна стопа, и да имамо најаву из Европске централне банке да и они о томе размишљају.

Bajnens: Bitkoin pao za 2,26 odsto na 26.140 evra

 

Преузмите андроид апликацију.