Нормално је да нисте увек расположени за дружење, али то не значи да треба да прекинете контакт са људима.
У данашњем ужурбаном свету, више него икада имамо социјалну интеракцију, како уживо, тако преко друштвених мрежа. Да ли ово може да учини да се људи осећају исцрпљено? Према истраживању које је спровела Фондација за ментално здравље, запажених 74 одсто испитаника признало је да су у неком тренутку свог живота осећали да су преплављени дружењем са пријатељима, односно да су доживели „социјално сагоревање“.
Што се тиче негативних ефеката „социјалног сагоревања“ истраживање је открило да је 70 процената анкетираних младих људи пријавило осећај друштвеног умора и да су преплављени притисцима друштвених мрежа.
Иако је дружење кључно за наше свеукупно здравље и благостање, може донети пуно добрих ствари, са друге стране, социјално сагоревање може наступити када се претерате и превише стимулишете у интеракцији са другим људима.
„Социјално сагоревање“ или социјална исцрпљеност је стање када се осећате исцрпљено и уморно због дружења. Симптоми „социјалног сагоревања“ укључују осећај емоционалне и физичке исцрпљености, па чак и раздражљивости. Свака особа има индивидуални праг када дружење прелази од хранљивог и забавног до заморног и исцрпљујућег, тако да не постоји тачна количина или граница пре него што се појаве симптоми „социјалног сагоревања“.
Како избећи социјално сагоревање:
1. Поставите разумне границе
Један од кључних начина да то урадите, каже др Викторија Каракчејева (диекторка центра за ментално здравље), јесте да поставите разумне границе око вашег дружења како бисте сачували своје „енергетске батерије“. Она предлаже да ово уградите у своју рутину: На почетку сваке недеље погледајте свој планер или чак само своје поруке и друштвене мреже, погледајте колика је ваша интеракција, а онда поставите границе.
Поред друштвених обавеза, размислите о чему још морате да водите рачуна током ове недеље, као што су на послу и кућни послови и урачунајте у свој укупан распоред приликом доношења одлука. Такође ћете желети да размислите куда идете, са ким ћете бити и колико енергије и труда свако од њих захтева. Искористите своје увиде да испланирате своју недељу и одлучите шта је могуће да урадите, а да не будете преоптерећни.
2. Промените како, када и колико се дружите
На пример, уместо да се осећате под притиском да останете током целе журке, свратите и узмите десерт или пиће, а не мроате да боравите ту током целе вечери. Такође можете покушати да прилагодите своје постојеће планове како бисте их учинили изводљивијим. На пример, ако имате вечеру са пријатељима сваког петка увече, али вам је потребно време да се одморите од напорне радне недеље, покушајте да померите термин за суботу или прескочите ту недељу. Уколико вам је потребан одмор и остаје вам се код куће, можете да закажете са пријатељима састанак и преко видео позива.
3. Јасно и искрено изнесите своје потребе
Ако приметите симптоме „социјалног сагоревања“ и осећате да се појављује друштвена исцрпљеност, обавестите свој круг блиских људи да вам је потребан одмор. Да бисте зауставили ток позива, љубазно и искрено комуницирајте о томе шта је за вас изводљиво у тренутку када се опоравите. У вашој комуникацији са људима када вас позивају да изађете или желе да присуствујете овом догађају, можете рећи: Био сам прилично уморан у последње време, па тренутно фокусирам своју енергију на бригу о себи.“
Такође можете да одредите временску линију када ћете можда бити спремни да се поново дружите, али немојте осећати притисак да то учините прерано. Ако након искрене процене установите да желите да будете део неких планова, а не других, на пример можда мањих скупова уместо великих, реците то. Постављање граница и изражавање себе је процес који се стално развија и постаје лакши са вежбањем, па наставите да покушавате чак и ако вам је тешко.
Meteoropatija: Kako se nositi sa promenom vremena i njenim posledicama
Преузмите андроид апликацију.
