Временски услови могу значајно утицати на наше здравље и добробит. Метеоропатија, феномен који погађа не само хронично болесне, већ и здраве особе, може изазвати различите симптоме.
Биометеоролози истичу да спољашњи фактори могу пореметити биоритам, а посебно осетљиви појединци могу потпуно изгубити баланс.
Када се деси промена у спољашњим околностима, као што су нагле промене времена, организам реагује на њихов утицај.
Метеоропатија је резултат осетљивог баланса између унутрашњег ритма организма и спољашњих утицаја, посебно временских промена које могу изазвати поремећаје у физичким и емоционалним стањима. Она произилази из сложеног система биоритма који усклађује функционисање људског организма са спољашњим факторима.
Психолози указују на важност циркадијалног биоритма, који је као унутрашњи “часовник” организма и прати ритам од 24 сата и регулише температуру тела, притисак крви, продукцију урина, менструални циклус, будност и спавање. Када дође до нарушавања овог ритма, као што је случај код промена временских услова, организам губи равнотежу. Нагли скокови у временским условима могу утицати на биохемијске процесе у организму, што може резултирати дисбалансом хормона и неуротрансмитера.
Особе осетљиве на промене времена, познате као метеоропате, често испољавају реакције које нарушавају њихову свакодневицу. Међу најчешћим реакцијама су:
Главобоље: Нагла промена температуре, значајне флуктуације током дана у температури ваздуха и варијације у ваздушном притиску, попут наглог смењивања високог и ниског притиска или појачаног хладног ветра, могу изазвати интензивне главобоље.
Раздражљивост и променљиво расположење: Фронтални системи, посебно јужни и југоисточни ветрови, могу узроковати промене у расположењу, чинећи особу раздражљивом и нестабилном.
Болови у мишићима: Пред пролазак фронталних система, нарочито хладних фронтова уз повећану влагу у ваздуху, болови у мишићима могу постати изражени и непријатни.
Умор и малаксалост: Топло и влажно време, као и пред промену времена при ниском ваздушном притиску, могу изазвати осећај умора и малаксалости.
Способност организма да осети промене и прилагоди се представља његов потенцијал.
На пример, ако особа која има стару повреду осећа бол при променама времена, то указује на то да организам осећа и препознаје те промене. Ово говори о томе колико је наш организам рецептиван, препознаје промене и има потребу да им се прилагоди. Овај процес је заправо знак да организам жели да се прилагоди и заштити од потенцијалних негативних ефеката.
Већина нас реагује на ове сигнале на погрешан начин.
Уместо да подржимо организам у његовој способности прилагођавања, често се фокусирамо на уклањање симптома. На пример, ако узимамо лекове за ублажавање главобоље изазване метеоропатијом, заправо само третирамо симптом, а не узрок. Кључно је заправо да треба да подстакнемо организам да се брже прилагоди променама, уместо да једноставно елиминишемо симптоме.
Једини дугорочно одржив приступ је научити организам да се брже и лакше адаптира на промене.
Ако бисмо омогућили организму да “научи” да се прилагодити, симптоми метеоропатије би се вероватно јављали ређе и били блажи. То се може постићи излагањем организма постепеним променама фактора и околине. Кроз ову перспективу, можемо научити како да боље слушамо сигнале које нам организам шаље и како да се постепено адаптирамо на промене.
Научна истраживања указују на комплексност ове појаве и потребу за прилагођавањем активности и рутина како би се ублажили њени негативни ефекти. Како би се олакшала свакодневица метеоропатима, препоручује се праћење биометеоролошке прогнозе. Ова прогноза пружа информације о повољним или неповољним утицајима временских прилика на здравље. Поред хронично болесних, старији грађани такође имају користи од ове прогнозе.
Исправно планирање активности у складу са биометеоролошком прогнозом може значајно утицати на квалитет живота осетљивих група. На пример, уколико се препоручује избегавање тешких физичких напора током неповољних временских услова, може се прилагодити распоред активности како би се смањило погоршање основних здравствених проблема.
Такође, уколико је прогноза повољна, осетљиве особе могу искористити те дане за обављање важнијих и захтевнијих послова, уз подршку повољних временских услова.
Овакав приступ подстиче организам да боље реагује и прилагоди се природној флуктуацији окружења, смањујући тиме потенцијалне непријатне симптоме. Уместо да се ослањамо на инстант решења, можемо развити способност да се постепено и ефикасно прилагодимо, чиме бисмо смањили негативне ефекте метеоропатије и очували своје психофизичко благостање.
Da li je bolje kupiti kuću na Adicama ili na Slanoj bari i koje su cene kvadrata?
Преузмите андроид апликацију.
