Да ли музика подстиче уживање у вину, и до које мере? Интуитивно, већина винољубаца зна да је тако: у чаши прокупца или мерлоа више се ужива уз звуке виолина него уз “музику” пнеуматске бушилице. Ипак, до сада о спони музике и вина нису постојале свеобухватне студије које показују да она има јасна и универзално примењива правила.
Сузан Лин МW, која ради у кући Belmont Wine Exchange у Сан Франциску, специјализованој за продају врхунских вина, пре уласка у вински свет стекла је академско образовање као пијаниста и музиколог – а радила је и у Гуглу на анализи података, што је вероватно чини једним од најсвестраније образованих винских стручњака на свету.
Све своје знање Лин је последњих година усмерила ка томе да открије да ли класична музика има директан утицај на перцепцију вина, и то на примеру једног невинтажног брут шампањца. Истраживање је обавила користећи се методолошким алаткама за истраживање кросмодалне перцепције, то јест начина на који људи праве интуитивне везе између различитих стимулуса, као што су, у овом случају, укуси и звуци.
Лин је, пише Декантер, одабрала пет тонских записа са значајним разликама у темпу, висини звука и другим карактеристикама. Четири записа су класичне композиције, а пети је – савршена тишина. За испитанике су одабрани обични љубитељи вина без широког винског образовања, потом кандидати за титулу Master of Wine, сомелијери и други вински стручњаци. Њима је понуђено пет чаша шампањца Veuve Clicquot Brut NV Yellow Label, које је требало да дегустирају уз насумично одабране композиције и да дају оцене комплексности вина, воћности, пенушавости и свежине, као и да понуде свеобухватне субјективне оцене и вина и музике.
Резултати су били веома јасни. У поређењу са тишином која је “умртвила” доживљај вина, музика је учинила да готово сви учесници перципирају једно те исто вино као пенушавије, воћније и сложеније. Узбудљива музика је и вино учинила узбудљивијим, говори Лин:
– Када је шампањац дегустиран у тишини, испитаници су му дали најлошију оцену и навели да је у најмањој мери пенушав, воћан и комплексан. Другим речима, вино је лошије кад нема музике, и то до мере која је статистички значајна код свих параметара – навела је.
Она је изнела и невероватан податак да је од 71 учесника чак 70 веровало да дегустира пет различитих вина. Један једини учесник који је разоткрио “игру” такође је рекао да је исто вино доживео на пет различитих начина.
О универзалном дејству музике на вино говори и изненађујући резултат студије: чак и они учесници који не воле класичну музику пријавили су да је она позитивно утицала на њихов доживљај вина.
О свему овоме Сузан Лин има теорију, коју тек треба да разради и поткрепи додатним истраживањима, а која говори да музика има универзални језик изражен темпом, артикулацијом, тоном, висином и темпом звука, и да тај језик доводи до истог резултата када је вино у питању, без обзира на музички жанр.
– Нисам љубитељ кантри музике, али када сам слушала песме из тог жанра установила сам да оне изазивају исти ефекат као класична музика – навела је, уз закључак Декантера да нечији Бетовен може бити нечија Металика, и да у оба случаја музика може навести вино да “пева”.
– Музика је феномен који изазива задовољство, бол и све између ова два. Ако музика ствара све те емоције, оно може и да храну и пиће учини занимљивијима. Направите и сами експеримент са боцом јефтиног вина. Можда ће га музика дати нови зачин и воћност и учинити га интересантним – закључила је Лин.
Преузмите андроид апликацију.
