Протеклих месеци у Француској се масовно протестовало против планираних пензијских реформи. Посебно, против повећања старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године.
Економиста Иван Николић у раду „Реформа пензијског система у Француској”, наводи да спољним посматрачима ово не изгледа као нарочито болна реформа, јер су неке земље ОЕЦД-а на путу да подигну, или су већ подигле старосну границу за пензију преко 65 година.
Претходни покушај реформе био је 2019. када је предлаган јединствени систем који обједињује паралелне пензијске шеме и правила која се примењују на различите секторе и професионалне групе. Пропао је након масовних протеста и појаве пандемије.
„Циљ актуелне пензијске реформе је мање амбициозан. У средишту је смањење високог дефицита у пензионом систему до 2030. године. Предложено је да се минимална законска старосна граница за пензионисање повећава са 62 на 64 године до 2030, уз посебна правила која ће омогућити онима који су почели да раде у раној младости, да се ипак пензионишу и нешто раније. Предлог је и да претходно усвојено повећање границе за пуну старосну пензију од 43 године стажа осигурања ступа на снагу 2027. уместо 2035. Такође, увећава се минимални ниво доприноса, а већ од септембра 2023. укидају се све бенефиције и посебни режими који су важили за раднике у великим, стратешким системима за струју, гас, метро, централној банци, за нотарске службенике”, наводи Николић.
Француска је са јавним расходима за пензије од око 14,5 одсто бруто домаћег производа, након Италије (15,9 одсто) и Грчке (15,6), трећерангирана земља ОЕЦД-а по висини издвајања.
Истовремено, на основу пројекција француског фискалног савета, расходи за пензије ће се повећати у наредној деценији за 0,5 до један одсто БДП-а, у зависности од раста продуктивности. Велики део оправдања за реформу потиче из дефицита пензијског система.
Пензије у Француској су добрим делом условљене буџетским трансферима пензијском фонду односно висином доприноса. Чак и у сценарију да држава покрива потрошњу посебних шема, укључујући и државне службенике, и под претпоставкама знатног дугорочног раста БДП-а, дефицити у фонду се не смањују. Без реформе уследила би њихова даља акумулација и већи јавни дуг.
Преузмите андроид апликацију.
