Када су прошле недеље после суперћелијске олује која је погодила Србију готово у потпуности уништени соларни панели на крову фабрике у Инђији након чега су завршили у дворишту компаније на оближњој ливади, поставило се питање колико је производња струје из сунца на овај начин безбедна.
Поготово, имајући у виду да не само што панела има на крововима предузећа, већ и кућа, зграда, школа, а изграђени су и читави соларни паркови у Србији који производе зелену енергију.
Питање њиховог сигурног коришћења утолико је важније ако се зна да ово, с једне стране, није изузетак, а са друге, свакодневно слушамо препоруке да њиховим постављањем на кровове штедимо струју и производимо чисту електричну енергију која треба једног дана да замени фосилна горива.
Дакле, постоји ли оправдана бојазан за њихово постављање? Не само због чињенице да их може одувати ветар, већ да ли у таквим околностима може доћи до пожара или је реч „само” о надокнади материјалне штете.
„Соларна електроенергетика је област која од свих конкурентских области носи најмање ризика са аспекта утицаја екстремних временских прилика. Покидани електроенергетски водови и последични струјни удари далеко су опаснији као и остале ванредне ситуације у хидроенергетици, ветроенергетици и термоенергетици. Случај са недовољно безбедно монтираним панелима у Инђији је последица грешке у ланцу инвеститор – пројектант – извођач, јер је очигледно да панели нису били монтирани сигурно у односу на интензитет ветра тог дана. Соларни панели апсолутно су безбедни са аспекта струјних удара, а већи ризик носе електроенергетска постројења у којима се врши њихово повезивање на мрежу“ сматра др Никола Рајаковић, професор на Електротехничком факултету у Београду.
Наглашава да мора пре свега да се утврди о којим брзинама ветра је реч а затим мењати, ако је потребно, прописе и унапређивати праксу инсталације соларних панела.
Преузмите андроид апликацију.
