Као што данас пролазак кроз центар Новог Сада није исти уколико не видите неког од локалних уличних свирача, тако је некада добро јутро свим Новосађанима, без иједне речи, већ само својом појавом, пожелео чика Дајка, који би сваког дана у шест часова ујутру стајао са „вагом за прецизно мерење испред електро-продавнице „Звезда“ у Змај Јовиној улици.
Током 60-тих и 70-тих година 20. века, уколико би Новосађани прошли Змај Јовином улицом, а да у њој нема Чика Дајке, настала би општа паника. Многи би се забринули за здравље свог суграђанина, док би други стрепели да тог дана неће стати на чувену вагу и проверити да ли су набацили или изгубили „коју килу“.
Жарко Станојевић – Дајка је био учени кувар и конобар, свој занат изучио је у надалеко чувеној Пешти, а диплому је стекао 1919. године. У младости Дајка је био светски човек, конобарисао је у Београду, Загребу, Дубровнику, Сплиту, Цриквеници, на Рабу где је 1933. године учествовао и у штрајку. Радио је у Сомборском „Лојду“, у пештанској „Хунгарији“, „Ержебету“ у Дебрецину.
Ипак, највише година провео је у свом Новом Саду. Дајка је 22 године услуживао госте у „Жутој Сали“, Пивници и осталим салама хотела „Војводина“, новосадској „Слободи“. Ту је упознао своје муштерије, које су од ресторанских столова, прелазиле неколико година касније код Дајке на вагу.
Било то конобарисање или мерење суграђана, Дајка је сваки посао схватао максимално озбиљно.
Постоје приче да су трговци у Змај Јовиној улици према Дајки намештали сат, јер хронометарски тачно свако јутро стизао у шест часова, постављао своју вагу за тачно мерење, стављао апарат за појачавање слуха у уво и наочаре и почињао свој посао. И тако сваког дана.
Одрасли су плаћали динар и по, деца и војници динар, а било је и оних који су се мерили бесплатно, на пример деца када дођу без родитеља.
Имао ја муштерије које су свакодневно контролисали тежину, тако да је Дајка могао да заради „неки динар“, таман за живот у тадашњем Новом Саду.
Данас у Змај Јовиној нема више Дајке и ваге за прецизно мерење, али има других грађана који нас сваки дан срећемо на истим местима. Било да су то музичари или нека друга врста забављача, улице Новог Сада не би биле исте без њих.
Преузмите андроид апликацију.
