Погребни ритуали датирају од самог старта цивилизације, а сахране на територији Новог Сада одржавале су се и пре оснивања самог града. Доступни историјски извори дозвољавају нам да сазнамо где су раније сахрањивани Новосађани и где су се налазила прва новосадска гробља.
Ian Taylor
Претпоставља се да су прве сахране од оснивања Петроварадинског Шанца крајем 17, века, организоване на територији данашње Салајке, између Кисачке и Темеринске улице, отприлике где се данас налази Доситејева улица.
Почетком 18. века гробља су углавном настајала уз цркве како су оне подизане. Православна гробља била су око Николајевске, Саборне, Алмашке, Успенске и Јовановске цркве, а католичко, унијатско, евангелистичко, јеврејско и реформаторско, такође око цркава ових вероисповести.
У црквеним портама су поред црквених лица сахрањивани и имућнији грађани. Како су се све ове цркве налазиле у непосредној близини центра вароши где су се налазиле и породичне куће, овакав начин сахрањивања био је непогодан.
Магистрат је донео одлуку о премештању гробаља, по наредби Дворске коморе из Пожуна од 5. јуна 1748. године. Тако су 1749. године пресељена 4 православна, 2 католичка и јеврејско гробље код Синагоге.
Од тада је само угледним грађанима дозвољен погреб око цркве. Јеврејско гробље је пресељено у данашњу улицу Алексе Шантића, док су лутерани, калвинисти и гркокатолици своје мртве сахрањивали на крају Футошке улице. Такође су и римокатолици користили гробље у Футошкој улици, тачније код Рокове цркве, која има одређен терен за гробље у њеној околини (данашњи простор око основне школе “Бранко Радичевић”).
Градска управа је 1755. године, следећи наредбу Угарског намесничког већа да се у свим насељеним местима гробља морају подизати искључиво на периферијама, одлучила да се за православно становништво сагради мања црква. Изграђена Јовановска црква имала је у близини велики простор за гробље и налазила се у близини данашњег Социјалног и основне школе “Иво Лола Рибар”.
Почетком 1785. године пооштрени су услови за сахрањивање око цркве, да би три године касније по наредби Намесничког већа, било забрањено сахрањивање мртвих ван општих, јавих гробља.
Данас су новосадска гробља под заштитом и проглашени су као споменици културе, али као што видимо за многа од њих се дан данас не зан да су постојала, ипак и та гробља су сведоци историје и чувари успомена, који крију многе приче о прошлости града.
Ćurčijska ulica – Nekada ulica zanatlija, danas jedan od najlepših krajeva u centru grada
Преузмите андроид апликацију.
