Министарка пољопривреде Јелена Танасковић изјавила је данас за ТАНЈУГ да су контроле на терену интензивне кад су у питању токови новца, квалитет и порекло, а како би се амбијент довео до тога да српска малина добије своје место и цену.
Говорећи о цени малине она је рекла да је држава већ крајем године почела да се бави малином и покренула причу о мораторијуму како би решила проблеме који потичу из претходне сезоне, а односе се на високе цене малине.
„Чак 40 одсто малих и средњих хладњачара није исплатило произвођачима и то је некако морало да се реши будући да мораторијум није у целости испунио свој захтев, онда смо ишли и са закључком Владе у марту где је Поштанска штедионица добила на располагање 2 милијарде динара како мали и средњи хладњачари који имају непродату робу, могли да се задуже и исплате директно прозивођачима“, рекла је Танасковић.
Додала је да су то све били услови које је држава направила како би створила амбијент за предстојећу сезону.
„Поред тога морам да нагласим да никад овако интензивне контроле нису на терену јер и то је амбијент који морамо да правимо“, рекла је Танасковић.
Коментаришући контроле на терену, истакла је да оне подразумевају контролу токова новца, преко контроле квалитета, али и да се српска малина не меша са другим врстама, увезеним малинама.
„Контроле су свакодневне, пољопривредна инспекција и тржишна инспекција су стално на терену како бисмо амбијент довели до тога да српска малина добије своје место и своју цену“, рекла је Танасковић.
Додала је да је у Поштанској штедионици у току одобрење кредитних линија, а пољопривредна инспекција је по закључку Владе задужена да проверава залихе, да уђе у сваку хладњачу и види да ли та малина постоји, да види да ли је то српска малина и ког је квалитета.
„Како се ти услови испуњавају тако се кредити одобравају и оно што је битно, неће ићи на рачун хладњачара, него ће ићи директно произвођачима за износ дуга“, рекла је Танасковић.
Министарка је навела је да ће тек на крају, ако преостане новца, новац ићи за овогдишњи откуп.
„Наша малина се креће различито у зависности од територије од 160 динара до 240 динара, а то је изузетно велики распон те морамо водити рачуна“, рекла је Танасковић.
Истакла је да је примарни прозивођач онај од ког све креће и да произвођач мора бити задовољан за свој рад.
Танасковић је рекла да држава може да помогне малинарима прављењем амбијента, а цена ће, каже министарка, доћи када се склони све оно што ремети услове тржишта.
„Очистили смо старе дугове, немате репове, имате појачане контроле на терену, јако водимо рачуна шта се са чим продаје, да ли се продаје српска или нека друга, ако се продаје нека друга она не може да иде као српска“, истакла је Танасковић.
На питање да ли је могуће направити системско решење да се сваке године не би разговарало са малинарима, Танасковић је објаснила да је једино решење да се повратни ПДВ од 8 одсто, који иде преко откупљивача, директно даје произвођачима.
„Значи да одмах ми као држава дамо тих 8 одсто на рачун да они имају сигурност, а онда ћемо ми имати бољу евеиденцију шта се продали, колико и коме. То су нека системска решења која смо дефинисали сви да су добра“, оценила је Танасковић.
Она је рекла да су окупљања малинара у Ариљу далеко од спонтаних јер је, према њеним речима, малина актуелна тема и неко користи политичке поене своје да би показао да Влада и председник не раде нешто добро.
„Мислим да то не треба да радимо, мислим да народ треба да гледа у одлуке, зато седимо сви заједно, зато се трудимо да заједно нађемо решење. Све друго су интересне групе које имају неки други мотив, а не како да помогну произвођачу“, навела је Танасковић.
Министарка је рекла да ће следеће недеље бити у Ариљу, Ивањици и Брусу како би пратила шта се на терену дешава и да ли су се ствари помакле по питању цене.
Преузмите андроид апликацију.
