Једни од првих становника Петроварадинског Шанца (како се тада звао Нови Сад) уз трговце били су и занатлије.
Када се прича о историји Новог Сада, треба имати у виду да је Нови Сад купио, а не добио статус слободног краљевског града, највише захваљујући трговцима и занатлијама, који су потребна новчана средства прикупили.
Заједно са развојем града долази до успона занатства и оснивања првих цехова. Први цех организовали су видари, а недуго затим и остале занатлије следе њихов пример.
По попису са почетка 18. века у Петроварадинском Шанцу било је 13 занатских радионица, док их је према подацима из 1772. године било 425.
Укидањем феудалног цеховског система законима из 1850. и 1872. године, долази до формирања првих занатских задруга.
Новосадска корпорација основана је 1907. године, а почиње са радом наредне године, 1908. Рад Корпорације састојао се у вођењу евиденције о члановима, ученицима, примању шегрта на изучавање заната, склапању уговора између послодаваца и родитеља.
У ранијој прошлости града највише су били развијени ћурчијски, капамаџијски, чизмарски, кујунџијски, браварски и казанџијски занат, а чак су и поједине улице у граду понеле назив по занатлијама које су у њима биле најзаступљеније.
Значајан податак о занатству у Новом Саду у периоду између два светска рата свакако представља први списак по струкама чланова Новосадске занатлијске корпорације из 1927. године. На захтев Савета града Новог Сада они шаљу овај документ 30. септембра 1927, а уз документ шаљу и списак својих чланова који су умрли или су се одселили ван града. По овом списку, Новосадска корпорација је имала 1249 регистрованих чланова у 71 различитој занатској делатности.
На основу Закона о радњама из 1931. године Новосадска корпорација мења име у Удружење занатлија.
Према подацима из 1933. године у Новом Саду било је регистровано 1372 занатске радионице. Поред самог броја, из тих података запажамо појављивање нових заната, као што су електроинсталатери, ауто-електричари, ауто-механичари, док долази до смањења броја кожарских и текстилних радионица.
Колико је Удружење занатлија Новог Сада било активно, најбоље говори податак да су се после више деценијских настојања, током 1934. године коначно остварили њихови снови и напори да се дође до једног заједничког седишта новосадских занатлија.
Наиме, те године је хотел „Два анђела“ на Тргу Матрије Трандафил продат на јавној лицитацији, а нови власник постало је више занатских удружења, и то: Задруга Срба Занатлија Новосађана, Српско Занатлијска Певачко Друштво Невен, Коло Српске Занатлијске Омладине и Удружење Занатлија за град Нови Сад.
Развој индустрије негативно је утицао на занатство у Новом Саду. Број регистрованих занатских радионица пре избијања Другог светског рата 1945. износио је 1515.
После Другог светског рата учење заната и стручно образовање пролази кроз више облика краћег или дужег века.
Занатске школа обнавља рад у новој држави у новој организацији као пре рата. Ученици у преподневни часовима иду на праксу, у могућности ратом разорене државе. Па тако ученици грађевинске и машинске струке обилазе изградњу новог моста на Дунаву, пракса кројача и обућара одвија се на отвореном, јер су постројења Слоге и Бате уништена, фабрика ланаца и пекара Данубиус у данашњој Радничкој, тек обнављају своје погоне који су страдали у бомбардовању.
Развој индустрије у другој половини 20. века и примена машина отерали су у заборав многе старе занате.
Из године у годину гасиле су се занатске радионице, а самим тим и поједини смерови у стручним школама.
Данас, Удружење самосталних занатлија Новог Сада, уз велику помоћ Града Новог Сада, чува сећање на старе занате и покушава да оживи она занимања која су у међувремену угашена.
Посредством Града Новог Сада и Националне службе за запошљавање, а средствима АП Војводине, у неколико наврата је организована обука незапослених лица за стручно оспособљавање у појединим занатима.
Када су у питању стари занати за које су се обучавали незапослени то су: златари, кожна галантерија, израда сувенира од дрвета и глине, казанџија, књиговезац и рестаурација књига, гравери, јувелири, израда уметничког веза, ткање дамаста и платна, израда предмета од гвожђа, ковачи, сарачи, столари, обућари, израда сенила, рестаурација фијакера, бербери, ужари, каменоресци, дрводеље, рестаурација стилског намештаја, часовничари и сродни занати.
Такође, средствима Града, а под стручним надзором Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада, обновљена је зграда Занатског дома.
Традиционално новосадске занатлије се окупљају у Занатском дому, а у овом здању се одржавају и сва свечарска дешавања која су везана за новосадске занатлије.
Novosadski korzo – mesto gde se šetalo i izlazilo, da bi se videlo i bilo viđeno
Преузмите андроид апликацију.
