У релативној сенци догађаја око Тајвана и рата у Украјини у источној Азији пролази прави мали детант између Сеула и Токија, идеолошких истомишљеника и војно-политичких сарадника који су у протеклих пет година имали серију озбиљних неспоразума политичке природе.
У протеклих годину дана у источној Азији у геополитичком смислу доминирали су тајванско питање, односно, могућност ратног сукоба на том острву са 23 милиона становника и проблем како би земље региона требале да се одреде према руској интервенцији у Украјини.
Мање познато ван самог региона, последњих месеци одвија се једна врста детанта између Републике Кореје и Јапана, дугогодишњих војнополитичких савезника Вашингтона који, тврди се, деле исте вредности и имају исте или сличне безбедносне интересе у односу на Северну Кореју па и Народну Републику Кину, али чији односи су у протеклих пет година, заправо, били снажно оптерећени бројним билатералним проблемима.
Те несугласице, које се често описују као „разлике у тумачењу историје“, односиле су се на питање исплате одштете етничким Корејцима који су током трајања Другог светског рата били присилно одведени у Јапан на тежак рад у рудницима и фабрикама за потребе тадашње царске војске и женама са Корејског полуострва које су робовале у борделима јапанске армије широм ратишта у источној и југоисточној Азији.
Односно, влада у Токију је била уверена да је споразумом постигнутим с јужнокорејским режимом 1965. године, којим су нормализовани односи и отпочела крупна економска помоћ Јапана, питање репарација заувек решено.
С друге стране, јужнокорејске власти, оформљене из редова Демократске партије, подржавале су захтев групе жртава да јапанска влада, односно, компаније које су експлоатисале радну снагу с Корејског полуострва, оштећенима исплате новчану надокнаду јер је поменути међудржавни договор био изнуђен и нефер, будући да њиме нико од грађана који су пропатили није био обештећен.
Трвење између Сеула и Токија је отишло тако далеко да су, након што је јапанским компанијама које су током Другог светског рата без накнаде експлоатисале радну снагу с Корејског полуострва запретила пленидба имовине у Републици Кореји, две владе у 2019. почеле да уводе економске санкције једна против друге: ограничења на извоз, односно, увоз, уклањање с листе привилегованих спољнотрговинских партнера и сл. Истовремено дошло је и до прекида у размени обавештајних података и информација, а у Јужној Кореји је дошло и до бојкота јапанске робе и услуга.
Последњих година (безбедносне) односе је додатно закомпликовао и инцидент из 2018. када је, по тврдњама владе у Токију, јужнокорејски ратни брод озрачио радаром за нишањење јапански војни авион у близини острва Тогдо (јапански Такешима), на које Токио полаже право а физички контролише Сеул.
Преузмите андроид апликацију.
