Путовања “због хране” данас су све популарнији концепт, а истина је да се јединствена гастрономска искуства дуго памте и препричавају. Бројне земље у овој једначини немају ни најмању прођу, али постоје одређене дестинације које се обавезно морају наћи на листама путника-гурмана.
Блиски исток
На потезу од Турске до Израела бројна су култуно-историјска чудеса која вреди посетити. Ту су неки од најстаријих градова на свету, природне лепоте и верске светиње из свих монотеистичких вера. Осим свега тога, Блиски исток издваја се високо на лествици незаобилазних дестинација за гурмане.
Да почнемо од нама добро познатог концепта “мезе” који овде добија сасвим другу димензију. Ту су, између осталог, хумус (комбинација леблебија, сусама, маслиновог уља и лимуновог сока), фалафел (куглице од леблебија или пасуља), tabbouleh (салата од булгура, першуна, парадајза и другог поврћа) и baba ganoush (умак од печених патлиџана).
Обавезан је и пита хлеб, али и разне пите као што су manakish (пита са зачињеном масом од млевеног меса, поврћем или сиром), сај (пита са зачињеном месном смесом умотана у танко тесто) и фатаyер (пита пуњена спанаћем, сиром или месом). Месо, осим свињетине, је незаобилазно, посебно у облику кебаба, шварме и ћуфтица. За крај, оно што издваја блискоисточну кухињу од било које друге су рецепти који су кључни: кумин, коријандер, шафран, цимет, кардамон и сусам.
Југоисточна Азија
Вијетнам, Тајланд и остале земље Индокине са разлогом важе за омиљене гастрономске дестинације на целом свету. Кухиња југоисточне Азије комбинација је нама познатих састојака као што су рижа, пилетина или морски плодови, егзотичног воћа као што су манго, дуријан, џекфрут, рамбутан, и поврх свега свежих “травки” које дају посебан шмек сваком јелу.
Уобичајни зачини су ђумбир, бели лук, љута паприка, лимета, коријандер, лимунска трава и галангал (врста корена слична ђумбиру). Али то није све. Постоји мишљење да је храна југоисточне Азије обожавана због својих умака, који могу бити слатки, кисели, слани или људи, али и комбианције ових укуса. Ту је соја сос, али и рибљи сос, тамаринд сос и кикирики сос.
Они су јединствени због свог “умами” укуса – тајанственог “петог укуса” који просто мами на још један залогај. Додатни плус је читава атмосфера једења на улицама (“street food”), где се по приступачним ценама можда пробати све, од нудли до скакаваца, а постоје чак и организоване целовечерне туре на којима локални водичи воде туристе од штанда до штанда и пружају све потребне информације о томе шта заправо једемо.
Мексико
Као контрабаланс прослављеним источњачким кухињама храбро се држи Мексико са својом кухињом која представља јединствену фузију хиспанске и кухиње аутохтоног становништва. Због овога, јела су пуна необичних састојака и неочекиваних комбинација, а јединственост резултата препознао је и UNESCO који је озваничио мексичку храну као нематеријално културно наслеђе.
Главни састојци овог гастрономског шаренила су авокадо, пасуљ, чили, парадајз и друго поврће, као и разне врсте меса (говеда, пилетина, свиња и риба, као и зец и јагњетина). Све то се користи за такосе, широм света познати специјалитет. Мање познато је да је кактус једна од најчешћих супстанци које се користе у различитим регионима Мексика. Популаран је јер има мало калорија и обилује влакнима, антиоксидансима, витаминима и минералима. Кактус се користи у салатама, такосима, па чак и као прилог. Већина Мексиканаца бира јела са месом, али постоје и бројне вегетаријанске опције.
Португал
Португалска кухиња импресивна је у својој једноставности где квалитет гарантују свежи састојци и минимализам. Без сувише компликација у земљи на крајњем западу Европе могу се појести најбоље месо мангулице али и најукуснија риба са роштиља.
Тајна деликатесне рибе је, како у ресторанима кажу, то што је “jutros plivala”, а у подне се нашла на тањиру. Често се од зачина користи само крупна морска со, а већина јела се припрема са локалним маслиновим уљем. Једина нелогичност целе приче о свежини је обожавани бакалар који се лови на северу Атлантика и користи тек након што је добро усољен. Па ипак, уз много креативности (каже се да у Португалу постоји 365 начина да се припреми бакалар) свако ће пронаћи верзију јела са бакаларом која му је по укусу.
Баскија
Ова мала аутономна заједница у Шпанији важи за гурманско срце читаве земље, а Сан Себастијан, баскијска престоница туризма, трећи је град у свету са највише ресторана са “Мишелин” звездицом по глави становника.
Ипак, у Баскији се не мора банкротирати да би се добро јело будући да бројне породичне локалне таверне за мале паре нуде вансеријски квалитет. Омиљена храна су “пинћоси” (локална верзија тапаса), који се једу уз пиће у лежерној атмосфери протканој свеприсутним хедонизмом. Баскијци се куну у јагњетину са ражња, суво месо, усољени бакалар и козији сир, те је овде прилично незамисливо бити вегетаријанац, а камо ли веган.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
