Управник Музеја Спрске православне цркве Јереј Владимир Радовановић изјавио је за Танјуг да дигитална реконструкција, односно 3Д модел свечане одоре Светог кнеза Лазара Хребељановића, која се налази у Музеју Српске православне цркве, пружа оригиналан и детаљан приказ како је она изгледала у свом изворном облику.
Како објашњава, одора Кнеза Лазара није сачувана у свом изворном облику и има недостајајуће делове, због чега је Музеј СПЦ желео да савременим видом презентације пружи могућност посетиоцима потпуни доживљај како је она првобитно изгледала.
„У првом смислу смо кренули са једним капиталним издањем, нашом књигом Српска средњовековна владарска и властеоска одећа, где смо реконструисали бројне портрете и одећу на тим портретима. На крају као врхунац тог нашег рада, на приближавању нашег средњег века, поготово двора и средњовековне властеле и њихове одеће, представили смо један од ретких оригиналних предмета одеће који је сачуван до данас и на овај начин презентован свим посетиоцима,“ рекао је он.
Радовановић каже да дигитална реконструкција одоре, осим што пружа доживљај оригинала, такође пружа и могућност да се предмет очува и пренесе поколењима, што је, нагласио је он, императив свега.
Дигитална рестаурација и израда 3Д модела је, како наводи, покренута у склопу ранијег пројекта реконструкције већине одежди, како властеле тако и владара, и она је управо круна дугогодишњег научно истраживачког рада.
Напомиње да је 3Д модел од великог значаја за културу и за духовност, јер одора Кнеза Лазара представља један од ретких оригиналних предмета који је до данас сачуван.
„Ако само узмемо у обзир чињеницу да је он током Другог светског рата спашен испред усташког уништавања, заједно са моштима Светог Кнеза Лазара који су 1942. године донесени током ратних збивања и током окупације, говори колико је и у тим тешким тренуцима, скоро најтежим за наш народ, била преокупација сачувати и спасити те предмете“ закључио је Радовановић.
Заменица управника Музеја Спрске православне цркве Миљана Матић рекла је данас да одора Кнеза Лазара, која се чува у четвртој соби сталне поставке Музеја СПЦ, данас изгледа као један дводимензионалан предмет јер, напомиње она, при излагању у музеју се морају поштовати сви микро климатски услови, али и услови које прописују конзерватори о чувању таквих предмета.
За Танјуг је објаснила да се ради о изузетно драгоценој тканини која има златовез, и која на себи има врло необичне мотиве, а то су представе адосираних лавова, што, истиче она, указује на чињеницу да је Кнез Лазар несумњиво морао да учествује у одабиру таквог мотива. Додаје да ову тезу свакако потврђује чињеница да је на једном једином сачуваном дугмету на одори управо хералдички симбол Кнеза Лазара, а то је шлем са волвејским роговима, који је недавно пронађен и на извесним печатима који су из раздобља његове владавине.
„То једно једино мало дугме има средњи део који је изливен од метала украшен емајлом вишебојним, и око њега је заправо техником веза урађен један врло леп оквир,“ објаснила је она и додала да се реконструкцијом дугмади установило да је овај предмет имао чак 41 дугме.
Матићева каже да у овиру 3Д реконстукције коју је Музеј СПЦ урадио, једна од њих приказује модел у боји каква се може видети у музеју, а друга приказује одору Светог кнеза Лазара у њеном изворном виду, у владарском пурпуру у црвеној боји, на којој је реконструисана целовитост тканине која данас није таква, јер су, како објашњава, верници вековима узимали комаде јер је овај предмет био у кивоту са моштима Светог кнеза Лазара.
Истиче да се поред одоре Кнеза Лазара, у музеју налази и похвала Кнезу Лазару дела монахиње Јефимије, односно деспотице Јелене Мрњавчевић, који је 1402. године био начињен као покров за одсечену главу Кнеза Лазара.
„Ти дивни стихови који се налазе на површини покрова, односили су се на похвалу оном ко под тим покровом почива. Под покровом је почивао Свети кнез Лазар и заиста је дивна прилика да на Видовдан, о том светом и великом празнику за читав спрски народ који обележава страдање, ми на неки начин васкрснемо путем 3Д модела један живот лепоте средњег века и видимо Кнеза Лазара не само као војника који у оклопу са шлемом јаше на коњу и бори се, и на жалост подноси крст страдања, већ и као једног изванредног великаша који се одева по моди Европе тога доба,“ наводи она.
Кустос Музеја Српске православне цркве Наталија Стокановић рекла је да је одора Кнеза Лазара направљена од свиле из италијанског града Лука, која се зове ламбас, и приказује јединствен пример коришћења италијанске свиле у средњевековној примењеној уметности, зато што су сви предмети од текстила који су сачувани, углавном рађени на атлас свили из Цариграда.
„Према причама монаха из Врдника, одежда садржи мрље од крви Кнеза Лазара и 16 убодних рана, због тога што је Кнез Лазар носио ову одежду у боју на Косову. Међутим, истраживања која смо спровели последњих неколико година су показала да је заправо одежда и старија, дакле да је она из времена треће четвртине 14. века, што значи да је он користио још на свом двору током церемонија,“ изјавила је она за Танјуг.
Стокановићева каже да се одора нашла у Врднику, приликом преношења тела Кнеза Лазара из Приштине у Раваницу, годину дана после Косовске битке 1389. године, јер је, истиче она, вероватно током велике церемоније преноса моштију, његово нетрулежно тело било обучено у златоткану порфиру.
Контуш је, како је објаснила, врста одежде која се носила у моравској Србији, дакле у време династија Лазаревића и Бранковића, која је горе мало сужена а онда се звонасто шири на доле, а такође су и сами рукави сужени до лаката, а затим се шире.
„Што се тиче наше одежде, она је добила и реконструкцију свих дугмади који су постојали на одежди. Реч је о 41 дугмету, по 9 на самим рукавима, и историјски записи кажу да су постојали и бисери. До реконструкције је дошло управо јер су верници чупкали делове одежде због здравља,“ наводи она.
Каже да је одора Кнеза Лазара одувек била део истраживања средњег века, посебно примењене уметности, због тога што није остало много предмета од текстила из средњег века, и додаје да се 3Д моделом одоре виде неке ствари које се не могу видети голим оком, као и да је реконструисано како изгледа само ткање, како је изведен средњовековни вез, златовез и сребровез, и како изгледа сама основа која је проткана златним и сребрним нитима.
Преузмите андроид апликацију.
