Премијера савремене плесне представе Фемине која се реализује у продукцији Института за уметничку игру, и у склопу ауторског пројекта плесачице Мојце Мајцен уз сарадњу са Balkan Dance Пројектом, премијерно ће бити изведена у Новом Саду у Културној станици Барка 29. јуна, у и Београду 30. јуна 2023. године на сцени Мадленианум опера и тетара.
Пројекат Фемине представлја сусрет две кореографкиње чији корени потичу из Србије, Рита Гоби из Мађарске и Александра Мадсен из Хрватске. Пројекат је уједно и завршна представа студената Института за уметничку игру.
Плесни преплет кореографкиња и њихови међусобни плесни разговори су поставлјени у савременом облику међусобно повезаног диптиха под називом Фемине за пет играчица. које преузимају један једини идентитет; идентитет младих уметница и промотера „младе“ савремене плесне сцене, као и у Србији тако и у Словенији.
Свака од кореографкиња је у неком тренутку била суочена с утицајем концепта граница у активном односу са временом. Имале су искуство цепања и трансформације личног и културног идентитета сусрећући се с концептом бесмисла на различитим нивоима живлјења. У неком тренутку, кроз осјећај властите раселјености, како унутрашње тако и спољашње, прихватиле су тај механизам с једне стране као наду, а с друге, као апсурд.
Представу изводе Катарина Бућић и Тијана Остојић из Србије, Патриција Црнковић, Тјаша Буцик и Нежа Бановец из Словеније.
Аутор музике је Давид Ник Липовац, костим за представу је урадио СварогАрт, а асистенти кореографкиња су Огњен Вучинић и Мојца Мајцен.
Рита Гоби
Кореографија: Link – Ланац
Као једна карика у ланцу, појединац је повезан са заједницом. Представа испитује шта значи живети у заједници, шта значи бити једна од многих међусобно повезаних карика.
Зашто појединац тежи да пронађе заједницу? Зашто заједница пушта некога, а друге искључује из својих редова? Да ли желимо да живимо у заједници из себичности или алтруизма? Колико је храбрости потребно да се буде та најслабија карика“?
Рита Гоби, је мађарска кореографкиња, педагог савремене игре и плесачица. Рођена је у Новом Саду, а дипломирала је на Мађарској плесној академији у Будимпешти.
Била је учесник различитих међународних плесних радионица и резиденцијалних програма као што су OMI DANCE Residency са седиштем у САД, VARP резиденција на SE.S.TA-Korespon Dance, у Чешкој, и Morishita Studio у Токију под фондацијом Јапана.
Године 2006. основала је плесну компанију Góbi. Од тада је креирала неколико савремених плесних продукција, интерактивних представа за децу и учествовала у разним интердисциплинарним пројектима (отварање изложби, модне ревије, итд.). Последњих година Рита сарађује са уметницима у иностранству, а са својим наступима обилази свет.
Њен соло комад Volitant је добио неколико домаћих и међународних награда, а са истим комадом представила се на Фестивалу Сола у Музеју савремене уметности у Београду 2022. године. Професор је плеса у Уметничкој школи Nemes Nagy Ágnes, а редовно одржава радионице у Мађарској и иностранству на разним фестивалима. Ради и као кореограф по позиву у луткарским позориштима и позориштима покрета у раду са глумцима.
Александра Мадсен
Кореографија: Wegsittudrlifk
Ова кореографија произлази из истраживања смисла и бесмисла у кретању али и у структури. Основни алат истраживања је импровизација кроз коју извођачице проналазе кретања која нису унапред рафинирана и задата као телесни језик.
Тај вокабулар се успоставља из активне производње супротности од онога што се сматра да „има смисла“. На тај начин изазива се деконструкција погледа на целину кретања те фрагментарност изведбе избегавајући садржај који се може препознати као кретња- значење, кретња кинестетичка смисленост или кретња- естетски елемент.
Кореографија тако, због избегавања смислених веза при производњи вокабулара, истовремено преиспитује питање претпостављеног смисла и очекиваности у изведби. Тако се принципом бесмисла успоставља вокабулар и структура изведбе. Бесмисао се не покушава „усмислити“ већ претпоставља телесни и изведбени аксиом. Тиме се и тело и структура враћа на испитивање темељних мотивација за кретање, али и производње смисла.
За разлику од самог апстрактног кретања, који се више дотиче визуелног аспекта изведбе, ова кореографија ставља нагласак на антиципацију као темељ за естетски доживљај. Избегавањем „смисла“ и свесног контраста у изведбени бесмисао, извођачи тако производе кореографски материјал који варира на граници између апсурда и наде.
Александра Мадсен дипломирала је Драматургију изведбе и завршила БА студије Савременог плеса – наставнички смер на Академији драмских уметности у Загребу.
Усавршавала се у Хрватској и иностранству код чувених плесних педагога у различитим плесним праксама (Laban Center London, ImPulsTanz). Била је стална чланица Загребачког плесног ансамбла (2009-2016) сарађујући са многим иностраним кореографима.
Истовремено је развијала сопствену уметничку праксу истражујући проширене облике извођачких дела и кореографије оснујући уметничку организацију MasaDanceCompany с Огњеном Вучинићем. Као ауторка остварила је бројне запажене представе: ТИ, ОНА, РАВЕ (ОН)!). Добитница је Награде хрватског глумишта 2014. за најбоље плесно остварење у представи „Хермафродити душе“ Жака Валенте, а као кореографкиња, добитница је „Награде за најперспективнијег младог кореографа“ 2004. године, „Награде критике на Фестивалу кореографских минијатура“ 2011. године у Београду и Grand Prix на 6. Међународном фестивалу савременог плеса у Алжиру за представу „ТИ“ у коауторству с Вучинићем.
Као плесни педагог предаје у Хрватској и у иностранству, подучавајући савремени плес, партнеринг и импровизацију. Ради и као наставница у Средњој школи за савремени плес Уметничке школе Фрање Лучића у Великој Горици, сурађује са Институтом за уметничку игру у Београду, и са Академијом драмских уметности у Загребу на студијама Савременог плеса. Члан је Савеза сценариста и писаца извођачких дела и председница УО Удруге плесних умјетника Хрватске. Живи и ради у Загребу.
Diplomski koncert studenata trube – Vladimir Merei i Boško Bismiljak u KS Eđšeg
Преузмите андроид апликацију.
