Истраживање Европског кардиолошког друштва показало је да ће узимање више од три недеље годишњег одмора помоћи да живите дуже.
У оквиру студије која је трајала 40 година, проучавао се утицај здравих навика – вежбања, уравнотежене исхране и престанка пушења код пушача – на дугорочни ризик од развоја срчаних обољења.
На почетку студије 1974. године 1.222 мушкарца средњих година је било подељено у две групе. Прва група је добила усмена и писана упутства о здравим навикама и како да их спроводе. Савети нутруциониста и лекара су их усмеравали на свакодневну физичку активност, избалансирану исхрану и на обавезно остављење цигарета код пушача. За разлику од прве, мушкарци из друге групе нису добијали никакве смернице.
Обе групе су праћене пет година и примећено је да је ризик од кардиоваскуларних болести смањен у групи у којој су стручњаци интервенисали.
Међутим, након 15-годишњег праћења тачније 1989. године, истраживачи су открили да је више мушкараца преминуло у првој групи.
Недавна поновна анализа података је открила могућу везу између преминулих мушкараца у првој групи. Наиме, сви они су узимали краћи годишњи одмор.
Мушкарци из прве групе су узимали мање од три недеље годишњег одмора и имали су 37 одсто већи ризик од преране смрти у односу на мушкарце који су користили годишњи одмор од три недеље.
„Немојте мислити да ће вам здрав начин живота надокнадити претерани рад и неузимање годишњег одмора“, рекао је Тимо Страндберг, водећи аутор студије и професор са Универзитета у Хелсинкију и додао: „Одмори могу бити добар начин за ублажавање стреса.“
А шта на повратку с годишњег одмора?
Психолошкиња Кристина Бачкоња саветује да би било добро освестити шта нам може помоћи при повратку у уобичајени ритам. Наиме, идеалног и јединственог рецепта нема: оно што може помоћи једној особи, не мора нужно и другој.
„Верујем да сами најбоље знамо што нам највише помаже, а да бисте уопште могли да осмислите шта и како даље, можда ће вас усмерити следећи савети“, казала је психолошкиња.
Да би повратак у реалност после одмора био лакши, можда би било добро започети с радом средином недеље. На тај начин се поступно враћамо обавезама, викенд је ближи, па је зато и шок мало мањи.
Иако људи воле да искористе и последњи дан за боравак на мору, повратак на радно место док сте нараспаковани, уморни од пута и неприпремљени може бити прилично стресан. Комбинација умора, незадовољства и наглог скока обавеза вероватно није најбољи избор за почетак радне недеље.
Без обзира што сте се вратили у свакодневицу, оставите мало времена за себе, за опуштање, за ствари које волите да радите. Иако је понекад у згуснутом распореду тешко наћи времена за себе, имајте на уму да је опуштање човеку потребно као сан или здрава исхрана. Свакодневно опуштање уз активности које волите ће смањити ризик од настанка депресије, анксиозности и раздражљивости.
Иако се ваш летњи годишњи одмор завршио, имајте на уму да вам то није последњи одмор и да су то биле тек две или три недеље. Идуће лето ће доћи тек за годину дана, али то не значи да је и ваш идући одмор тако далеко.
Практични трикови за паковање кофера
Оно што увек можете јесте планирање новог годишњег одмора. Ако вас замишљање и планирање новог годишњег одмора опушта, нема разлога да то не радите. У крајњем, помисао да ћете поновно на годишњи одмор може бити ваше светло на крају тунела.
Преузмите андроид апликацију.