Мозак људи који воле да дремну током дана био је и до шест година млађи него код осталих.
Редовно дремање током дана добро је за наш мозак и помаже му да дуже остане већи, кажу истраживачи са Универзитета у Лондону.
Тим научника је показао да је мозак дремача већи од осталих за 15 кубних центиметара, што је еквивалентно одлагању старења за између три и шест година.
Међутим, научници препоручују да дремање буде краће од пола сата, иако многи због посла не могу да нађу времена ни за толико.
“Указујемо на то да би сви потенцијално могли да имају неку корист од дремања”, каже докторка Викторија Гарфилд, описујући налазе као “прилично нове и прилично узбудљиве”.
Иако је дремање кључно за развој беба, оно постаје све мање уобичајено како старимо, а затим поново постаје популарно након пензионисања.
Током дана спава 27% људи старијих од 65 година.
Гарфилд каже да је савет да треба више дремати “прилично лако остварив” у поређењу са губитком тежине или вежбањем, што је многима тешко.
Мозак се са годинама природно смањује, али за одговор на питање да ли би дремке могле помоћи у превенцији Алцхајмерове болести биће потребна додатна истраживања.
Здравље мозга важно је за заштиту од деменције, која има везе са поремећеним сном.
Научници наводе да лош сан током времена оштећује мозак, изазивајући упалу и утичући на везе између можданих ћелија.
“Дакле, редовно дремање може да заштити од неуродегенерације тако што ће надокнадити недостатак сна”, рекла је научница Валентина Паз.
Међутим, Гарфилд упозорава да се не своди све на проналазак удобног места за дремку на послу – препоручује и друге начине за бригу о мозгу.
“Искрено, радије бих провела 30 минута вежбајући него дремајући, вероватно ћу покушати да препоручим мојој мами да тако ради.”
Како пронаћи одговор?
Проучавање дремања може бити изазов.
Дремање може побољшати здравље, али вас и оставити још уморнијим, са жељом да само наставите да спавате.
Због тога су истраживачи користили паметну технику да докажу да је дремање корисно – огроман природни експеримент заснован на ДНК (генетском коду) са којом смо рођени.
Претходне студије су идентификовале 97 делова наше ДНК које доводе до веће вероватноће да нам се током дана спава или да нам то није потребно.
Тако је тим узео податке од 35.000 људи, старости од 40 до 69 година, који су учествовали у пројекту УК Биобанк, и једноставно упоредио те генетске “дремаче” и “не-дремаче”.
Резултати, објављени у часопису Sleep Health, показали су разлику од 15 кубних центиметара – што је еквивалентно старењу од 2,6 до 6,5 година.
Укупни волумен мозга био је око 1.480 кубних центиметара у студији.
“Уживам у кратким дремкама викендом и ова студија ме је убедила да не треба да се осећам лењо због тога, можда све то чак и штити мој мозак”, наводи Тара Спајес-Џоунс са Универзитета у Единбургу и председница Британског удружења за неуронауку.
Она каже да је студија “занимљивих налаза” показала “мало, али значајно повећање запремине мозга”, као и се студијом додатно указује колико је сан важан за здравље мозга.
Istražili smo najtraženije destinacije za letovanje ove sezone
Преузмите андроид апликацију.
