У Србији су у априлу ове године издате 1.972 грађевинске дозволе, што је 246 дозвола мање или 11,1 одсто мање него 2022. Прошлог априла издато је 2.218 дозвола и тада је статистика то забележила као пораст од 7,6 процената у односу на 2021.
Ове године, од укупног броја издатих дозвола 80,4 одсто односи се на зграде (78,5 процената издато је за стамбене зграде), а 19,6 одсто односи се на остале грађевине (највећи део на цевоводе, комуникационе и електричне водове – 63,3 процента). Да је због пада броја издатих грађевинских дозвола већ неко време упаљен „црвени аларм”, признао је недавно и Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
„Грађевинарство чини шест одсто бруто домаћег производа Србије, а у овогодишњем буџету обезбеђено је 3,6 милијарди евра за улагања у инфраструктуру. Ипак, пад грађевинарства догађа се у већини земаља у Европи, а то је последица економске кризе“ навео је Весић. Додао је да постоји више разлога због којих се мање инвестира, а први је рат у Украјини, пораст цена, раст цена кредита јер их грађани сада теже добијају.
„Ту су и наши субјективни разлози, као што је неорганизованост, слабије издавање грађевинских дозвола, дуже чекање него што је дозвољено. Када то све саберете, добијете пад у грађевинарству“ констатовао је недавно Весић.
Истина је да инвеститори оклевају с улагањима, превасходно јер су им скупи кредити, а и теже их добијају, али то није једини разлог за пад броја издатих грађевинских дозвола, сматра Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију при Привредној комори Србије.
„И из Републичког завода за статистику објаснили су разлоге због којих је приметан пад броја издатих грађевинских дозвола. Један је пораст цена грађевинског материјала, али и страх од инвестирања. Спорост администрације такође утиче. Ипак, све што се сада догађа може се оправдати страхом од уласка у нове инвестиције и порастом цена кредита. Инвеститори увек праве прорачун колико ће им се новца вратити после таквог улагања“ објашњава Вулетићева. Подсећа да, иако су се цене грађевинског материјала сада стабилизовале на тржишту, оне су толико порасле да су данас на вишем нивоу у односу на ранији период, што је такође отежавајућа околност.
У Србији су у прошлој години укупно издате 29.344 грађевинске дозволе, што је благи пад у односу на 30.177 дозвола колико их је издато у 2021. Ипак, и у земљама Европске уније број издатих грађевинских дозвола смањен је за четири одсто у 2022, а у 2021. је био за 16 процената већи него 2020, показују подаци Евростата.
Преузмите андроид апликацију.
