Ни један недељни ручак у Војводини не може да прође без супе, а супа без резанаца или флекица. Зато су у Качареву одлучили да направе такмичење у прављењу домаћих резанаца како би подсетили младе домаћице како се они спремају.
У оквиру манифестације 8. „Етно дан“ у Качареву јуче је по други пут одржано такмичење у прављењу домаћих резанаца које је покренуто прошле године. Сви они који су желели да се такмиче пријављивали су се на лицу места, а састојке је обезбедио организатор.
Зора Чубрић, председница Удружења “Етно кутак” из Качарева које је организатор манифестације “Етно дан” подсећа да је ово удружење познато по прављењу гастрономских специјалитета свог краја те је и то разлог зашто су одлучиле да организују ово такмичење.
“У Војводини се недељни ручак не може замислити без домаће супе с резанцима. Свако место има и нешто своје, специфично, али су домаћи резанци константа. И ове године организовали смо такмичење у изради домаћих резанаца, како би и млађе домаћице виделе како се то некада радило. Драго ми је да је оџив био добар и да смо изабрали домаћице које су направиле најбоље домаће резанце у оваквим условима на такмичењу, изван своје кухиње”, рекла је Зора Чубрић, председница Удружења „Етно кутак“ из Качарева.
Судећи по наградама и на овом такмичењу је потврђено да жене из Црепаје праве најбоље домаће резанце. Прво место је освојила Горица Косовац из Црепаје, друго место Љубинка Милићев из Долова, а Невена Бузаџија из Црепаје заузела је треће место.
Јасмина Исајлов из Удружења “Видовдан” из Црепаје каже да увек радо дођу у Качарево јер је то прилика не само да изложе своје производе, већ и да се сретну с другарицама из других места, а сада и да се опробају у такмичењу у прављењу домаћих резанаца.
“Припремиле смо слане и слатке производе, ручне радове попут осликаних тегли, флаша и штриканих ташни. Пошто је Црепаја позната по припреми домаћих резанаца, и овај производ нашао се на нашем штанду. Волимо да дођемо у Качарево, јер је то прилика да разменимо искуства и са женама из других удружења а посебно смо задовољне што је наша чланица освојила награду управо у спремању домаћих резанаца”, каже Јасмина Исајлов из Удружења „Видовдан“ Црепаја.
Резанци припадају сушеним тестенинама које могу дуго да стоје.
У нашој земљи се резанци углавном праве у већим количинама, јер је процес захтеван и физички напоран. По правилу, ова тестенина се прави искључиво од брашна и домаћих јаја. Након израде и сушења резанци се чувају у металним кутијама или стакленим посудама са поклопцем и користе по потреби. Неке српске домаћице праве и широка резанца за гулаш, а неке и флекице за разне врсте чорбица.
Иако се у Србији резанци претежно користе за супе, то није случај са осталим земљама. Тако у неким европским крајевима резанци представљају прилог другом јелу. У Египту се резанци прже на уљу или маслацу, а затим им се додају пиринач и вода. У Сомалији се резанци користе за припрему слатког јела и једу се као десерт или прилог у сомалијским јелима од пиринча. У Индији користе резанце за прављење слатког десерта сличном пудингу од пиринча, али и за прављење популарног јела Упма.
На крају, сви народи тврде да је за израду резанаца, поред знања и вештина, потребна и велика љубав и стрпљење онога ко их прави.
Преузмите андроид апликацију.
