Ко је био Ипатијев, у чијој кући је масакрирана руска царска породица 1918. године? Царска породица, након што је одведена у Јекатеринбург, била је заточена у кући инжењера Николаја Ипатијева. У његовом дому су провели своје последње дане, а тамо је убијен последњи руски цар Николај II и чланови његове породице.
Живот власника ове куће као и његова даља судбина, су мање познати широј јавности . Одлуку о смештају чланова царске породице у тај дом донели су Чекисти(претеча НКВД-а) из Јекатеринбурга. Члан Централног комитета, Јаков Свердлов од њих је затевао следеће: „По свом нахођењу, или сместите у затвор или припремите засебну вилу, главна погодност је безбедност, а да нема комуникације“.
У Јекатеринбургу је било неколико погодних кућа али у центру одговарајућа је била само кућа Ипатијева. У случају да су снаге Белих покушале да ослободе цара, претпоставка је била да ову кућу могу да заузму само на јуриш а под борбом би морали да прођу кроз цео град. Ова идеја се допала локалним Чекистима, брзо су организовали обезбеђење, поставили су митраљеске пунктове и подигли ограду.
Као што смо у уводу напоменули, власник куће био је војни инжењер Николај Ипатијев. Након што је завршио војну академију и окончао војну службу, на позив старијег брата преселио се у Јекатеринбург.
Николај Ипатијев је радио на изградњи железнице и био је професор на Уралском рударском институту. Његова жена, Марија Гелцер, била је ћерка познатог руског уметника.
Крајем 1917. године Ипатијев је исељен из свог дома по налогу совјетских власти . У кућу је затим смештена породица бившег цара Николаја II. Царска породица је на посебно суров начин стрељана у ноћи 17. јула 1918. године. Ипатијеву су убрзо, 22. јула враћени кључеви од куће али је он одлучио да се тамо више не враћа. Убрзо су Јекатеринбург заузеле трупе адмирала Колчака. Комадант Белих је понудио Ипатијеву да купи кућу ради истражних радњи у вези са убиством царских мученика.
По завршетку грађанског рата кућа је коришћена на разне начине. Прво је ту био штаб Црвене армије, затим конак за раднике. Од 1927-1932. године, у кући се налазио Музеј револуције а затим канцеларије које су припадале различитим одељењима локалних власти.
Совјетски Политбиро је 1975. године усвојио тајну резолуцију о рушењу куће, која је спроведена 1977. године. Ово наређење је извршио Борис Јељцин, будући председник Русије, који је тада обављао дужност првог секретара Свердловског обласног комитета КПСС(више о свему у следећој причи). После тешких ломова, 2003. године на месту где се раније налазила кућа, подигнут је православни Храм на крви.
Ништа мање није била трагична ни судбина Николаја Ипатијева. Он је био веома свестан да у сваком тренутку може бити стрељан од стране комунистичких власти. Септембра 1919. године са породицом је успео да напусти Русију. Нови дом је нашао у Прагу где је предавао на локалном институту. Умро је 1938. године. Касније се присећао:
„Када су Цар и Царица пребачени у моју кућу на Тргу Вознесења, Царица је на прозору једне од соба, у знак сећања на свој долазак, написала датум: „17/30. 1918“.
Моја кућа, како су је звали – Ипатијев – изграђена је 70-их година прошлог века. И за све ово време ниједна мртва особа није изнета из њега. У њему нико није умро! Каква сурова иронија судбине… После 50 година у њој је одмах убијено 11 људи.“
Прст историјске судбине је одредио да је владавина династије Романова почела церемонијом крунисања у Ипатијевском манастиру (у Костроми) 1613. године а завршила се погубљењем царске породице у дому инжињера Ипатијева у Јекатеринбургу 1918. године.
Петар Ђурђев, историчар
Преузмите андроид апликацију.
