Обично када се подстакне дебата – ко је најбољи Џокер? Име преминулог америчког глумца Хитa Леџера се аргументовано крунише за најбољу интерпретацију најпознатијег Ди-Сијевог зликовца. Ипак постоје они којима је Бартонов Џокер дражи од Нолановог и који сматрају да лудило Џека Никлсона има више димензија од Леџерове френезије. Онда у причу улази и Хоакин Финикс и ова трка постаје зачарани круг, где можете изнети валидне аргументе за све учеснике, нешто попут овогодишње трке за најкориснијег играча НБА лиге.
Сличност између поменутих Џокера и српског кошаркаша Николе Јокића је само у надимку, али разлике су те које момка из Србије чине јединственим. Кључна теза која га одваја од иконичног зликовца из стрипова и филмова, јесте чињеница да не постоји Бетмен који може да заустави Николу Јокића.
Када се 26. јуна 2014. године, током једне рекламе за „Taco Bell“ на америчкој „ESPN“ телевизији на дну екрана појавила вест да су Денвер Нагетси као 41. пика на драфту одабрали центра Меге, нико није могао да наслути да ће пик друге рунде (иначе представљен као крилни центар на драфту) постати најдоминантнији центар у најјачој кошаркашкој лиги света.
Started from the bottom, now he's here 📈
Nikola Jokic became the lowest draft pick in NBA history (No. 41 in 2014) to win NBA Finals MVP 🏆 pic.twitter.com/kfvuiZIo78
— ClutchPoints (@ClutchPointsApp) June 13, 2023
Међутим и када се могло наслутити да је Јокићев таленат за кошарку немерљив и да је његово разумевање игре зрелије од многих ветерана у лиги, многи су оспоравали и сумњали у квалитет момка из Сомбора.
Медији и кошаркашки критичари са запада су пре свега свој скептицизам засновали на атлетицизму Николе Јокића и „аданте“ темпу којим он диригује на кошаркашком терену.
Од старта Никола је морао да убеди све, укључујући и организацију Денвер Нагетса на челу са стручним штабом, да је зачин европске кошарке итекако ефикасан на НБА нивоу и да се „играње на прави начин“ на крају дана увек исплати.
Чак је и Мајкл Мелоун у неколико наврата сумњао у Јокићев победнички педигре и давао предност Јусуфу Нуркићу на позицији пет, ипак син Брендана Малоуна (двоструког шампиона НБА лиге у улози помоћног тренера у Детроиту) је ипак извукао Џокера као највреднију карту у свом шпилу и одиграо потез због којег ће надмашити успехе свог оца.
Друга фалинка коју су истицали Јокићеви критичари јесте његова игра у дефанзиви.
Када се проглас из кањона Колорадо заорио све до обале Калифорније, да Јокић поседује дотад незабележен нападачки арсенал, медији су упрли прст у другу страну паркета, где се кроз историју успех заснивао на физикалијама и атлетицизму.
Иако не можемо рећи да Јокић није импозантан физички примерак (о његовој невероватној снази су причали високи играчи широм лиге), морамо признати да скочност и атлетицизам нису на нивоу запаженијих дефанзиваца које је НБА лига годинама уназад крунисала за дефанзивце сезоне.
Успомоћ великог тела, брзих руку, али пре свега кошаркашке интелигенције Никола је успео да постане солидан дефанзивац. Јокићеве мане у одбрани су транспарентне, али попут напада Јокићева одбрана није архетипска. Иако блокадама не шаље лопту на трибине, и не преузима противничке бекове ван линије за три поена, његово позициопнирање, читање и комуникација у задњој линији су разлози успеха Денверове одбране. У прилог томе иде чињеница да је у седам од осам сезона откако Никола носи дрес Нагетса, Денвер дефанзивно бољи када се српски центар налази на паркету.
Ипак, многи Јокићеви критичари се чврто користе аргумент Јокићеве лоше одбране као „последњу сламку“ у расправи о најбољем играчу света, у којој се у претходних неколико сезона уз Јокића налазе Адетокумбо и Ембид.
Јасно је то свим „џокеровим“ фановима међу којима је и његов саиграч Џамал Мареј који је једном приликом изјавио: „Само покушавамо да променимо наратив да Јокић не игра одбрану.“
The Nuggets had the best offensive rating in this playoffs.
Their *defense* held the Heat to
89
93
94
95
111points in the Finals. pic.twitter.com/zg4CKJxnoG
— StatMuse (@statmuse) June 13, 2023
Међутим и поред свих наратива и оспоравања од стране аналитичара и новинара на западу, дебељуца из Сомбора постао је „троглаво чудовиште“ у Денверу (по речима тренера Лејкерса Дарвина Хема).
Тај надимак је Хем дао Николи Јокићу пре него што су фаворизовани Лејкерси добили „метлу“ у финалу Западне конференције. Надимак је алудирао на Јокићеве трипл-даблове, то јест на његово највеће оружије, што је нападачка поливалентност. Могућност поентирања, скакања и асиститања коју Јокић свако вече приказује на НБА паркетима, а да притом изгледа као да игра партију баскета испред зграде фасцинирала је већи део кошаркашке јавности, док је онај остатак излуђивала.
Попут страха од чудовишта испод кревета, америчка јавност прибојавала се дана када ће у лигу стићи играч као што је Николе. Играч кога не занимају индивидуалне награде, наслови и амерички сан, играч који ће изабрати да остане у малом незапаженом граду и који ће разоткрити НБА циркус за оно што јесте – реклама за прављење пара.
Много је пута Јокић оптуживан за ноншалантан став према кошарци, како због свог изгледа тако и због изјава које даје ван терена. Међутим у више наврата смо могли да видимо не толико „питомог“ Николу, који је ударцем Мориса дао јасан знак остатку лиге да не толерише неспортско понашање, а одгуривањем Мета Ишбије (власника Финикс Санса) да га једино занимају дешавања на кошаркашком терену.
Јокићу је стало до побеђивања, јер на крају дана плаћен је управо због тога. Овосезонским одевањем „џокер“ потврђује тезу коју је много пута рекао новинарима – ово је ипак само посао.
Grade Suns owner Mat Ishbia’s flop on this ‘push’ by Nikola Jokic 😂pic.twitter.com/ecftcNb6mO
— ClutchPoints (@ClutchPointsApp) May 8, 2023
Са друге стране град Денвер је чекао 56 година, укључујући 47 откада су ушли у НБА лигу, да се појави играч који ће им донети прву кошаркашку титулу у историји.
Уколико питате Николу он ће вам рећи да се појавио тим. Иако понекад може да се сматра претеривањем, Јокићево константно истицање саиграча у први план има смисла јер су они кључ његовог успеха.
Игра српског центра је комплементарна, она у многоме зависи од игре његових саиграча и обратно. Управо због тога су претходни порази у плеј-офу пре доказ неспособности Денверове управе да окруже Јокића са одговарајућим особљем, него доказ Јокићеве инфериорности.
На питање новинара – како је довео игру до овог нивоа, Јокић увек даје исти одговор: „Читав живот играм на исти начин“. Заиста је тако од школе кошарке у Сомбору, до Војводине, Меге и ове највеће сцене у Колораду „џокер“ се игра кошарке онако како је она њему први пут била представљена као детету, када се нико није издвајао својом снагом и физикалијама, већ вештином, интелигенцијом и залагањем.
Аутор: Константин Млађеновић
Преузмите андроид апликацију.
