Покрајински Омбудсман већ 17 година координира мрежу “Живот без насиља”, а крајем априла ове године основали су и “Дечји савет” чија мисија је да обавештава Омбудсмана о повредама дечијих права на територији Аутономне Покрајине Војводине и сарађује и са другим институцијама.
Портал Војводина уживо разговарао је са Доц. др Драганом Ћорић, новоизабраним покрајинским Омбудсманом. Том приликом смо сазнали више о примерима праксе које ова институција негује годинама као и новом консултативном органу намењеном деци који је формиран у априлу ове године.
“Покрајински заштитник грађана, Омбудсман, је већ 17 година координатор мреже “Живот без насиља” која је веома значајна зато што још пре него што је донет закон о спречавању насиља у породици имао идеју да треба да се умреже институције које се баве заштитом и пружањем подршке и репресијом починилаца насиља у породици. Тако да смо чини се као институција ишли неколико корака унапред у односу на сама законска решења. Остваривање живота без насиља јесте императиве и постао је мото ове огромне мреже покрајинских институција, установа и невладиних организација. Мрежу “Живот без насиља” чине улазе: сви домови здравља са терирорије Аутономне Покрајине Војводине(45),опште болнице (10), центри за социјални рад (45), судови, тужилаштава, Министарство унутрашњих послова, радна група за борбу против насиља у породици, сигурне женске куће, сигурне дечије куће и наравно сви покрајински секретаријати, као И невладине организације И појединци И појединке које се у свом раду активно залажу за борбу против насиља у породици.”
“Обични људи често негативно генерализују стање у институцијама и свој став о њима и њиховој ефикасности. Томе доприноси често новински текстови који се , скоро без изузетка баве искључиво пропустима надлежниих институциј. Пропусти се нажалост дешавају јер и те послове раде људи а људи могу да погреше, сагоре од посла, не одвоје у потпуности професионално од приватног… За ових 6 на функцији омбудсмана, упознала сам сјајне жене и мушкарце који се налазе на челу домова за старе, домова за незбринуту децу, у центрима за социјални рад, социјалне и стручне раднике, педагоге , који дају такав максимум од себе за који нисам веровала да је могуће. О њима, нажалост и њиховом самопрегорном раду нећемо читати у новинама… сем код вас, те јавно желим да похвалим све њих, који су ми потврдили веру у институције система” поделила је омбудсманка.
Омбудсманка се дотакла најновије трагедије-последице породичног насиља у Панчеву : “Из навода у медијима сазнали смо да су у питању руски држављани, цела породица која овде борави већ годину дана, на основу пословног белог картона. Као институција бавимо се и заштитом права миграната, одлучили смо да покренемо поступак по сопственој иницијативи, да видимо да ли је било пријава, индиција, шта се дешавало. Једна жртва коју смо изгубили је жртва превише која се није смела десити. Не можемо никако ставити на тас, хиљаду живота је спашено ево само један смо изгубили… не, ни тај један није смео да се деси” рекла је омбудсманка за Војводина Уживо.
“Није да насиља није било а сад се појавило. Насиља је увек било, само што се сада отвореније говори о томе и променили су се а на жалост и усавршили начини како се врши насиље. Првенствено мислим на вршење насиља у дигиталној сфери. То су потпуно нови начини вршења насиља путем апликација за комуникацију, путем друштвених мрежа… Не повећава се насиље, повећава се број освештених људи који то пријављују. Међутим, жртве и даље често осећају стид и срамоту што су жртве и не пријављују насиље у оном проценту у којем се исто дешава. Морају знати да нису и никада не могу бити криве што су постале жртве, за то је увек крив само и искључиво насилник, који је злоупотребио неки емотивни однос, однос поверења, однос ауторитета или било коју другу ситуацију и унизио их на најгори могући начин. Жртвама је одузета слобода одлучивања, без своје воље су гурнуте у нешто што ће их прогањати остатак живота. Модрице прођу, као и друге физичке повреде, али ожиљци настали на психи, нарушено ментално здравље захтевају дужи и комплекснији опоравак.”
“Као правнику сметају ми случајеви злоупотребе свих оних права, овлашћења и могућности датих жртвама да се заштите. Једна констатована злоупотреба, лажно пријављивање насиља у породици трајно урушава систем подршке жртвама и чини да јавност у свакој наредној пријави насиља види потенцијалну лажну пријаву. Друга важна ствар је управо тај моменат оснаживања свих жртава да изађу из зачараног круга у коме се налазе, да схвате да насилничко понашање које добијају до партнера или партнерке није понашање које заслужују . Сваке године, изузев пандемијских година, Омбудсман посебну пажњу посвећује женама у руралним областима, сматрајући их вишеструко угроженима и да је управо њима потребна већа мотивација за излазак из круга насиља у коме се могуће налазе.”
“Мрежа своје активности у јавности оглашава два пута годишње, на полугодишњој конференцији током маја месеца и годишњим великим скупом, који се традиционално одржава у периоду 16 дана женског активизма, од 25. новембра до 10.децембра сваке године. Ови скупови су место сусрета и подршке институцијама које активно раде у превенцији али и репресији на насиље. Представници умрежених институција размењују добре примере праксе и увршћују их у свој рад. На пример, не постоји обавеза о обавештавању жртве да је особа која је њу малтретирала и која је била у притвору пуштена раније. Постоје тужиоци који обавештавају жртве о том факту, јер сматрају да је информација од значаја за жртву, посебно ако је притварању починиоца претходнило његово изузетно насилно понашање. Сви још увек морамо да учимо, да бисмо боље и ефикасније обављали своје послове” рекла је Ћорић за Војводина Уживо.
Дечији савет
“Крајем априла ове године смо изабрали први сазив “Дечијег савета”. То је посебан консултативни орган покрајинског омбудсмана који треба да обавештава нас као институцију, мене као омбудсмана о повредама дечијих права на територији Аутономне Покрајине Војводине и да буду наши сарадници у превенцији насиља и подизању свести о људским правима и њиховом значају. Овај сазив обухвата 15 девојчица и дечака са територије 5 округа АПВ ( од укупно 7), основаца и средњошколаца и има нешто више девојчица него дечака у њиховом саставу. Поносни смо и срећни због Дечијег савета, јер ово је први пут у 20 година постојања Покрајинског заштитника грађана – омбудсмана да је формирано овакво тело. Тиме је реализовано веома значајно дечије право из Конвенције УН о правима детета а то је дечија партиципација односно њихово право да учествују у доношењу одлука које се њих тичу.” истиче Омбудсманка.
“Деца ће на овај начин добити једну нову, другачију “сигурну кућу”- место где ће њихове сумње да се нешто лосе дешава бити озбиљно саслушане и поступано даље, у складу са законом и овлашћењима које имамо. Као наши саветници и сарадници, чланови дечијег савета ће у свом двогодишњем мандате заступати интересе све друге деце из места и округа из којих долазе. Први састанак нам је показао колико су озбиљно прихватили ову нову обавезу и верујемо да смо заједнички отворили ново поглавље сарадње институција са грађанима. Желим да се захвалим и родитељима деце чланова дечијег савета, што су подржали вољу деце да се јаве на наш конкурс и визију да могу да учине нешто боље и другачије.”
“Поред бројних активности којима с ебавимо, ове године на годишњој међународној конференцији Омбудсмана тема којом се бавимо је право на заштиту здравља, односно менталног здравља. Тема је, након пандемије, а посебно након трагичних догађаја с почетка маја ове године у Београду, Дубони и Орашју, нажалост изузетно актуелна. Толико, да ју је и један број чланова Дечијег савета истакао као важну и да сматрају да се тиме сви заједнички морамо бавити. Бројни стручњаци, из различитих сфера науке и праксе се јавио са жељом да на истој учествује. Партнерска институција са којом заједнички реализујемо ову конференцију је Медицински факултет у Новом Саду. ”
Дакле, имамо мрежу “Живот без насиља”, “Дечији савет” и годишњу међународну конференцију који су добра три примера праксе у борби против насиља и стварању бољег, праведнијег и стабилнијег живота у заједници… Иако неки цене наш учинак према броју притужби које нам грађану упућују и које решавамо, важно је знати да смо као институција важни и потребни све док постоји и једна само особа која не зна како да заштити своје право, како да се бори против насиља, дискриминације и других савремених пошасти овог света. Ми смо заштитници права грађана, и то ћемо увек бити.” закључила је омбудсманка.
Преузмите андроид апликацију.
