Трећи узастопни неуспели покушај фудбалера Црвене звезде да се пласирају у Лигу шампиона, узбуркао је фудбалску јавност у Србији. Пораз од Макабија у двомечу плеј-оф рунде квалификација, био је болан ударац како за навијаче тако и за играче црвено-белих. Одлазак тренера Дејана Станковића додатно је потврдио разочарење у клубу из Љутице Богдана. Све ово је итекако утицало на атмосферу у екипи Звезде, која ни после елиминације није успела да се врати добрим играма са старта сезоне.
Звездина “десетка”, Александар Катаи нашао се на мети критика после пораза од Монака и Трабзонспора у Лиги Европе, заједно са појединим саиграчима. Као један од лидера екипе и неко ко је својим играма стекао надимак “Магико” међу навијачима црвено-белих, Катаи је навикао на аплаузе пре него на звиждуке при напуштању терена. Ипак фудбалска јавност не прашта лоше дане никоме па ни 31-годишњем нападачу, који је својим дриблинзима много пута хипнотисао гледаоце на стадиону “Рајко Митић”, а својим головима их слао у потпуни делиријум.
Звезда је одлично почела сезону, играла доминантан фудбал, како у првенству тако и у квалификацијама, а онда после двомеча са Макабијем из Хаифе и испадања из квалификација за Лигу шампиона као да је све “пало у воду”. Како си доживео ову елиминацију?
– Сигурно да је тешко, али заиста мислим да то није било толико трагично. Макаби је једна добра екипа, са квалитетним играчима, а опет су само детаљи одлучивали у том двомечу. Прву утакмицу смо одиграли нешто лошије и ушли смо у други меч са голом заостатка. У Београду смо добро започели утакмицу, надоместили тај минус, али опет су неки детаљи и ситнице одлучивале и избачени смо голом у 90. минуту.
Пре 2017. године учешће у европском такмичењу је била практично пуста жеља Црвене звезде, а сада пет година касније неуспехом се сматра испадање у плеј-офу Лиге шампиона?
– Тако се представља у медијима. Остаје жал зато што смо играли против екипе сличног квалитета, док смо на пример у мом првом мандату 2016. у плеј-офу за Лигу Европе добили Сасуоло, клуб који улаже много више пара од нас и који игра фудбал на већем нивоу, док смо сада имали прилику да се укрстимо са нама равноправном екипом.
После Макабија, надовезала су се још два пораза у Лиги Европе, а играчи су се нашли на удару критичара. Као да су заборављене све добре партије. Колико је у оваквим моментима незахвално бити играч Црвене звезде?
– У задњих 5 година све је било идеално, играла се 2 пута Лига шампиона, неколико пута нокаут фаза Лиге Европе, освајала се титула сваке године и то је био најлепши период за играње у Црвеној звезди, али онда када крене мало лошије дође и тај непријатан период и ситуација да се чују звиждуци са трибина, па се у јавности одмах поставља питање ко је звиждао, коме се звиждало итд.
Како си се ти осећао после тих звиждука и критика које си добијао у последње време, узимајући у обзир колико си радости донео навијачима Звезде током каријере?
– Ја немам никакав проблем да прихватим критику када играм лоше. Ја сам свестан и добро знам када не играм добро, не треба нико са стране да ми каже да сам био лош, ја врло добро знам кад и како одиграм. У Фудбалу се све јако брзо заборавља. Откако сам се вратио у Звезду узели смо две дупле круне, два пута смо прошли групну фазу Лиге Европе, све је то негде записано, али јавност гледа само актуелну сезону, поготово узимајући у обзир да ове године прво место у Супер лиги доноси пласман у Лигу шампиона.
Колико ти је тешко да “испливаш” из свих критика и негативних коментара, а да не оставе утицај на тебе.
– Ја се генерално трудим да се максимално искључим и да се не обазирем на коментаре. Не може мене да поремети неки коментар човека који куцка за компјутером и ради неки посао који нема везе са фудбалом, то би било исто као да ја коментаришем нечији посао, у који се не разумем. Наравно не можеш ни да избегнеш све коментаре, раније ми је то сметало и хтео сам да исправљам неке “криве Дрине”, али током година сам схватио да не вреди. Ја сам сигуран да ћу изаћи из овога још јачи и да ћу се вратити у стару форму и почети опет да постижем голове, само је питање времена.
Након утакмице са Макабијем у Београду, дошло је и до промене на клупи Звезде, Дејана Станковића је заменио Милош Милојевић. Какав си однос имао са Станковићем и колико ти је помогла сарадња са њим?
– Станковић ме је први звао да се вратим у Звезду и од старта смо успоставили узајамно поштовање. Он је мени одмах представио његов план и очекивања која има од мене. Ја сам та очекивања оправдао својим играма и радом на тренинзима и изградили смо феноменалан однос. Изабрао ме је за заменика капитена иако је у било играча који у клубу дуже од мене, што говори колико смо имали поштовања један за другог. Ја и даље не знам шта се ту тачно десило и како је преломио да оде.
Милош Милојевић који се вратио у Звезду овог пута у улози шефа стручног штаба имао је нешто тежи почетак, поготово у Европи. Да ли је овакав његов старт на клупи Звезде производ атмосфере која влада у клубу након испадања из Лиге шампиона?
– У лошем тренутку је преузео Звезду, није имао времена да успостави своју визију. Онда су се на већ тежак пораз од Макабија надовезала и два пораза у Лиги Европе и то је сигурно утицало како на играче тако и на његову замисао, јер свакако није планирао да тако почне у Звезди, али имамо још четири утакмице, мислим да се можемо извући из ове ситуације и да можемо остварити добар резултат у Европи.
Током двомеча са Макабијем а и после њега у јавности се доводила у питање физичка спрема код појединих играча Звезде, да ли је заиста такав случај? Колико се на том сегменту ради у клубу?
– То је смешно да се уопште коментарише, неко изјави такву глупост и онда сви наставе са тим питањима. Смешно је да се поставља питање око физичке спреме играча. Неки други фактори на то утичу. На пример што одиграмо више од 50 утакмица у сезони и имамо 12, 13 дана паузе. Мислим да се тај умор јавља због превеликог броја утакмица, односно недостатка времена за квалитетан одмор. Дође и тај неки период, када те једноставно неће, када неће никог од нас, док је прошле године све што смо шутнули завршило у голу. Ове сезоне нам је мало срећа окренула леђа, па се морамо додатно помучити да би дошли до резултата.
Видели смо инцидент између Канге и Букарија на полувремену утакмице са Монаком, после тога се постављало питање, да ли је нарушена атмосфера у свлачионици?
– То су неке ствари које се дешавају у фудбалу. Након полувремена, свима је пулс двеста и не размишљаш у том тренутку рационално и само планеш, дешава се то и мени и свима. Они су се одмах после тога у свлачионици изгрлили и измирили и све је било уреду. Такве ствари се дешавају у сваком клубу и дешаваће се и даље, најбитније је да се преко тога пређе.
После нешто слабијег периода, изгледа да се тим полако враћа у препознатљиву форму, који је рецепт да се екипа издигне из једне лоше серије?
– Из утакмице у утакмицу морамо да се дижемо, нама су битне победе, није толико битно којим резултатом. Не можемо ни ми константно да побеђујемо са 5:0 и да то буде лепо за публику, некад мораш и да победиш са 1:0. Најважније је да се забележе три бода.
Аутор: Константин Млађеновић
Milojević zadovoljan: Popravili smo efikasnost, okrećemo se Ferencvarošu
Преузмите андроид апликацију.
