Лаганим кораком кроз Змај Јовину улицу да се приметити спомен-плоча на фасади једне од врло битних зграда у Новом Саду, а која је посвећена првом Србину адвокату у Угарској.
У питању је спомен-плоча са именом и презименом Јована Мушкатировића.
Први Србин адвокат у Угарској
Први Србин адвокат у Угарској рођен је у Сенти 1743. године. Адвокат је постао са 26 година и то ни мање ни више, него као први адвокат у Србији. Наиме такав вид адвокатског испита полагао је у тадашњој Пешти, као први Србин који је полагао овакав испит. Од тог тренутка је, и у Пешти, био први адвокат Србин.
Јован Мушкатировић је део свог живота провео живећи у српској Атини. Од момента стицања своје дипломе па све до 1786. године Мушкатировић је живео у Новом Саду. Ту је нашао дом и оженио се. Његова жена звала се Катарина – девојачки Недељковић, са којом је добио једног сина, Петра.
У Новом Саду, у Пашићевој улици Мушкатировић је имао адвокатску канцеларију, и како се наводи на страници Адвокатске коморе Војводине, канцеларија је била активна више од десет година.
У том периоду Мушкатировић је био и адвокат фрушкогорских манастира.
1785. године, годину дана пре његовог одласка из Новог Сада, Мушкатировић се сусрео са оптужбама о клевети војних судија. Након тога се наводи да је следеће године напустио Нови Сад, а своју кућу у Новом Саду у којој је живео са породицом, продао 1787. године.
По доласку у Пешту, Мушкатировић је постао сенатор у Скупштини града Пеште, а у том граду је и умро 1809. године са својих 66 година.
Пар година пре, тачније 1803. године сахранио је и свог сина јединца – Петра.
Књижевност и просветитељство
Јован Мушкатировић није остао упамћен само по свом адвокатском ангажовању, већ и по књижевном деловању. У годинама када се из Новог Сада вратио у Пешту, Мушкатировић је отпочео са ангажовањем у просвећеној књижевној мисли. Иако је био адвокат фрушкогорских манастира, под идејом просветитељске мисли Западне Европе, Мушкатировић се противио црквеним учењима.
Његова идеја животне филозофије била је у рационализацији поретка друштва и борби за светом у коме ће владати разум. Иако је и ова, просветитељска идеја, као и многе друге, вековима после, потпала под исту ону филозофску критику какву је и сама својевремено излагала против срењовековне догматике, Мушкатировића је у том периоду прожимала мисао о човековој доминантној фигури као умно способном и независном субјекту.
Делећи ставове са великим српским просветитељем Доситејем Обрадовићем, веровао је у просвећеност нације и човечанства која би била изолована од било каквих догми.
Књижевним радом бавио се кроз различите есеје и расправе, али је ипак остао најпознатији по сакупљачкој делатности народних умотворина. Његова књижевна дела су: Размишление о праздници, Причте илити по простому пословице и „Черте серпског живота у Унгарији“.
Поред матерњег језика, Мушкатировић је говорио и мађарски, и латински.
Посвете Јовану Мушкатировићу
О значају Јована Мушкатировића као адвоката, књижевника, интелектуалаца свога доба, у његовом родном месту, у Сенти, одата му је част тиме што једно Културно-историјско друштво носи његов назив „Јован Мушкатировић“ као и једна улица.
У Новом Саду, као што је напоменуто на почетку текста налази се спомен-плоча на значајној згради у центру града. У питању је зграда Адвокатске коморе Војводине.
Čemu su u Novom Sadu služili đeram, četiri kapije i ceduljarnica?
Преузмите андроид апликацију.
