Наш једини нобеловац, Иво Андрић, остаће упамћен по многим својим делима које карактеришу књижевност 20. века, попут остварења “На Дрини ћуприја”, “Проклета авлија”, “Травничка хроника”, “Екс Понто”, “Госпођица” и бројних других.
Његов љубавни живот деценијама је био тајна, све док није ступио у брак са Милицом Бабић, на чију је љубав чекао три деценије. Током живота је желео да буде што ближе Милици, али знајући да је та љубав забрањена често је бежао што даље и слао јој писма. Јавности није познато када су се Иво Андрић и Милица Бабић тачно упознали, али се то највероватније десило пре него што је чувени писац и тадашњи амбасадор у Берлину дао њеном супругу Ненаду Јовановићу посао у амбасади.
С обзиром на то да је био нежења, Милицу је замолио да буде домаћица на његовим пријемима. Пријатељи су били од 1939, па све до Ненадове смрти. Андрић им је готово свакодневно слао писма и обраћао им се са “Драги пријатељи”, а потписивао их је као Мандарин, јер је то надимак који му је Милица наденула.
Након готово 20 година познанства, 1957. Ненад је преминуо, а писац више није знао како да крије своју наклоност према Милици. Годину дана касније њих двоје су се венчали, а Андрић је открио да је “Јелена, жена које нема” – заправо Милица.
Када се 1961. године појавио на додели Нобелове награде, Милица га је пратила у плавој хаљини с великом црном машном у коси. Нажалост, љубав је трајала краће од чежње и чекања.
Због тешког облика артритиса Милица је пила лекове који су јој ослабили срце и оно ју је издало 1968. године.
-Сада видим – наша је судбина да сагоримо. Увијек сам тако осјећао свијет и себе у њему, иако нисам увијек имао снаге ни могућности да тој истини погледам у очи и да је мирно прихватим. Сад, кад је све добро моје у једном трену изгорјело, видим јасно: све што се на земљи рађа и под сунцем живи иде тим путем. И томе не треба тражити разлога, смисла ни објашњења – написао је тада Андрић.
Андрић се након Миличиног одласка повукао се у себе, избегавао је друштвене активности, а здравље му је полако попуштало. Преминуо је 1975, а његова урна је положена у Алеји заслужних грађана у Београду, поред гроба Милице Бабић.
Srbin koji je otkrio ledeno doba: Milankovićevi ciklusi su i danas naučni standard!
Преузмите андроид апликацију.
