У априлу, 1999. године, у време НАТО бомбардовања СР Југославије, на аеродром на Крфу слетео је транспортни војни авион, без јасних обележја војске којој припада.
Глас о томе брзо се проширио овим грчким острвом, изазвавши гнев житеља што се њихова ваздушна лука користи за операције против Срба. Огорчење је убрзо прерасло у масовне протесте – колона Крфљана упутила се ка аеродрому. Предводио их је Јанис Трепеклис, који ће касније, од 2011. до 2014, бити градоначелник Крфа.
Демонстранти су блокирали аеродром, а затим и оштетили део инфраструктуре, како би онемогућили да НАТО с њиховог острва на било који начин делује.
Свесно су нанели штету свом аеродрому, и то на прагу туристичке сезоне, од које добар део становника Крфа живи…
Тек касније, испоставило се да мистериозна летелица није припадала алијанси: заправо, радило се о руском војном авиону. Према једној верзији, он је принудно слетео због квара, по другој, транспортовао је хуманитарну помоћ за Југославију. Било како било, организатор протеста Јанис Трепеклис изведен је пред суд, али је ослобођен оптужбе.
Јанис Трепеклис је повео стотине демонстраната, заузели су аеродром и делимично га оштетили, иако им је ускоро почињала сезона. (Због тога је Јанис изведен пред суд и ипак ослободјен, јер су и судије биле на страни Срба)
Ову код нас мало познату причу чули смо приликом посете Крфу, где је минулих дана обележено сто година од искрцавања српске војске, после повлачења преко Албаније. Била је то још једна потврда да пријатељство и солидарност зачета у Првом светском рату није само део историје.
Можда је то најбоље објаснио актуелни градоначелник Крфа Костас Николузос, на комеморацији одржаној на острву Виду, упоредивши судбине грчког и српског народа.
„Срби су крвљу платили распад Југославије и америчку интервенцију. Започели су нови живот из рушевина после НАТО бомбардовања.
Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период. Суочени смо са великом економском кризом. Боримо се за наше достојанство и независност, боримо се да поново станемо на своје ноге и на крају ћемо победити. И Срби су се надметали са историјом и изашли као победници”, нагласио је Николузос.
На обалама Крфа чули смо још једно сведочење о солидарности локалног становништва са Србима у последњој деценији 20. века. Не само што су у ратовима од 1992. до 1995. Крфљани прикупљали и слали хуманитарну помоћ – већ су и у време ваздушних напада на Републику Српску протестовали против северноатлантске алијансе, иако је Грчка чланица тог војног савеза.
На овом острву још се памти да је за време дејстава НАТО-а против босанских Срба у близини Крфа био и један од носача авиона САД. Морнарима са тог брода мештани нису дозвољавали да слободно време проводе на њиховом острву, иако су таквом одлуком себе лишили долара које би Американци потрошили на Крфу.
Ни ово не сме да се заборави: у време најтеже изолације СР Југославије, 1993, Општина Крф уступила је Србији здање у центру града, у којем је отворена Српска кућа, као ризница успомена на ратнике који су 1916. овде смештени или преминули после албанске голготе.
На тај начин Крфљани су се показали достојним Јаниса Јанулиса, сиромашног тамошњег сељака који не само да је своју њиву уступио за сахрањивање преминулих српских бораца већ ту земљу није желео да обрађује и када су њихови земни остаци пренету у Маузолеј са спомен-костурницом на острву Видо. На Јанулисовој њиви и дан-данас стоји споменик војницима Дринске дивизије који су преминули на Крфу. Знамење су подигли њихови преживали другови. У камен су уклесали потресне стихове: „На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи. Поручите нашој деци: нећемо им никад стићи…”
Србија се Јанулису одужила подигавши му 1989. споменик у Агиосу Матеосу, његовом родном месту, где је 1916. била смештена Дринска дивизија.
Из тих ратних година памте се и потомцима преносе речи песме „Тамо далеко”. Управо тим стиховима један мештанин Агиоса Матеоса дочекао је српску делегацију која је пре три дана посетила Јанулисов споменик.
Судбина Крфа и Србије слична је и по томе што су их у Другом светском рату бомбардовали и авиони Сила осовине и савезника. Немци су из ваздуха разорили добар део града Крфа 1943, након што је Италија капитулирала, а Крфљани се прогласили слободном територијом. Тада је уништен и хотел „Бела Венеција”, у којем је од 1916, до 1918. била смештена српска влада. Иначе, све три ћерке власника тог здања Јаниса Газиса удале су се за Србе. У нападу 1943. срушене су и зграде Јонске академије и Градског театра и многа друга стара културна здања.
У јуну 1944. Крф су бомбардовале и савезничке снаге, да би заварале Немце и натерале их да помисле да је то увод у искрцавање копнених снага, које се заправо догодило касније, у Нормандији.
Преузмите андроид апликацију.
