У научно-фантастичном филму из 2015. „Марсовац“, Мет Дејмон игра астронаута који је, стицајем околности, остао сам на „црвеној планети“ и преживаљава тако што узгаја кромпире користећи људски измет.
Сада је компанија из Њујорка, која прави авионско гориво без угљеника, одвела јеловник интерпланетарне кухиње у другачијем правцу.
Њихова иновација довела их је у финале такмичења које спонзорише НАСА, а бави се развојем технологија нове генерације за исхрану астронаута на летовима у свемир, јавља Ројтерс.
Авио компанија из Бруклина је пионир у развоју нутријената базираних на квасцу, рециклираних из угљен-диоксида које астронаути издишу током лета у космос. Ти нутријенти се даље користе за прављење млечних шејкова, дизајнираних тако да прехране посаду на дуготрајним мисијама у свемир.
„Дефинитивно су хранљивији од Танга“, каже кооснивач компаније и шеф технолошких процеса Стафорд Шихен, осврћући се на напитак у праху који је био популаран 1962, када је Џон Глен постао први Американац у земљиној орбити.
Шихен, који има докторат из физичке хемије са Универзитета Јејл, каже да је своју технологију претварања угљеника у почетку развијао у циљу производње алкохола велике чистоће, који би се користио као гориво за млазњаке, прављење парфема и вотке.
НАСА која спонзорише „Свемирски изазов исхране“, подстакла је Шихена да прилагоди свој изум и пронађе начин да из истог система произведе јестиве протеине, угљене хидрате и масти.
Шихен наводи да његов напитак, направљен из једне једине ћелије, има конзинстенцију пшеничног протеинског шејка.
Он његов укус пореди са сеитаном, намирницом сличном тофуу, која се прави од пшеничног глутена и потиче из источноазијске кухиње, а користе га вегетаријанци као замену за месо.
„Добија се слаткаст укус, сличан сладу“, рекао је Шихен у једном интервјуу.
Осим за једноћелијске протеинске напитке, исти процес се може користити за угљенохидратне замене за хлеб, пасте и тортиље. Шихен истиче да његов смути може бити допуњен другим одрживим јестивим производима, како би исхрана астронаута била разнолика.
Технологија АИРМАДЕ, коју је патентирала његова компанија, једна је од осам победника које је НАСА прогласила овог месеца, у другој фази свог такмичења у прављењу свемирске хране, наградног фонда вредног 750.000 долара. Финална рунда такмичења тек следи.
Остали победници, укључују биорегенеративни систем из лабораторије са Флориде за узгајање свежег поврћа, печурки и ларви инсеката, које ће се користити као хранљиве материје, затим вештачки процес фотосинтезе развијен у Калифорнији за производњу хране на бази биљака и гљивица, као и финску технологију ферментације гаса за производњу беланчевина из једног извора.
Готово 1,5 милиона долара наградног фонда биће подељено међу победницима финалног такмичења.
И мада ће се ретко ко од њих наћи у Мишленовом водичу најбољих ресторана, они представљају велики скок унапред у односу на „Танг“ и снекове произведене сувим замрзавањем, које су конзумирали астронаути у првим даним путовања у свемир.
Нове шеме узгајања хране су и укусније и обећавају далеко боље хранљиве вредности од измишљених кромпира Мета Дејмона, нађубрених изметом у филму „Марсовац“.
„Идеја је, у сврху прављења холивудског филма, доведена до екстрема“, каже Ралф Фричи, менаџер производње усева у НАСА Кенеди свемирском центру на Флориди, додајући да људски отпад „није комплетан извор хранљивих материја које су потребне биљкама за раст и развој“.
Одржавање астронаута добро ухрањеним, током дужег временског периода, у ограниченом бестежинском простору свемирских летелица у земљиној орбити, одавно представља изазов за НАСА.
У последње две деценије, посаде Међународне свемирске станице живеле су углавном на пакованим оброцима, уз неке свеже производе који су им редовно достављани током мисија.
Тимови астронаута су, како је објавила НАСА, експериментисали и са узгојем поврћа – салате, купуса, кеља и љутих папричица у орбити.
Како је НАСА најавила, у циљу повратка астронаута на Месец и евентуалне експлоатације Марса и даљег свемира, производња самоодрживе хране, уз минимум отпада, са минималним ресурсима, представља императив.
Напредак у производњи хране у свемиру такође има директне везе са исхраном све насељеније Земље, у време када климатске промене чине храну оскудијом и тежом за производњу, рекао је Фричи.
„Пољопривреда у контролисаном окружењу, први модули које ћемо распоредити на Месецу, имаће неку сличност са вертикалним фармама које ћемо направити овде на Земљи“, рекао је Фричи.
Шиханов систем почиње узимањем гаса угљен-диоксида очишћеног из ваздуха који удишу астронаути и његовим мешањем са гасовитим водоником екстрахованим из воде електролизом.
У добијену мешавину алкохола и воде се затим убацује мала количина квасца за узгој обновљивих извора једноц́елијских протеина и других хранљивих материја.
У суштини, истиче Шихен, угљен-диоксид и водоник формирају алкохолну сировину за квасац, „а квасац је храна за људе!“ „Ми не измишљамо поново производе“, рекао је Шихен, „ми их само правимо на одрживији начин“.
Kina planira da pošalje astronaute na Mesec pre 2030. godine
Преузмите андроид апликацију.
