Једна од, многи ће рећи кориснијих, новина 21. века свакако је експанзија дејтинг апликација и вртоглав пораст њихове популарности, међутим, они који памте и нека друга времена кажу да апликације попут Тиндера нису ништа ново већ само upgrade-овани огласи који су некада излазили у дневним листовима.
На данашњим дејтинг апликацијама можете да видите како ваш потенцијални дејт изгледа, прочитате о његовим интересовањима, размените по коју поруку пре упознавања и унапред створите психолошки профил особе пре него што се са њом упутите на пиће.
Некада то није било тако. Они који су желели да пронађу сродну душу, а то нису покушавали на корзоима, преко пријатеља и у кафеима, издавали су огласе у новинама.
„Леп и успешан мушкарац тражи даму истих карактеристика за брак“, писало би у секцији за огласе, тик изнад објављене продаје „пеглице“ која није пуно прешла.
На послетку огласа бивала би и нека шифра, баш онако оригинална као што је у филму „Београдски давитељ“ била шифра „црвени каранфил“.
Та шифра служила би да се, на унапред договореном састанку, по нечему препознате јер фотографија није било, али и да се дође до објављивача огласа јер је број телефона, у одређеном броју случајева, био скривен.
Логично, нико није желео да неко из његове фирме сазна преко броја телефона да је он тај који жели да ожени искључиво ситуирану старију госпођу, како је навео у свом огласу.
Оно што је било незгодно у читавој причи јесте што се много више него данас морало веровати у оно што је написано.
Данас приликом „свајповања“ ви можете да видите шта вас то чека на кафи за коју се одлучите, док сте раније морали да верујете да се са друге стране заиста налази презгодна плавуша, плавих очију и уверите се да је све била неистина тек када се она након пола сата не појави на договореном месту.
Негде између продаје драгоцених покретности и услуга, нашла би се понекад и усамљена жена, тек допутовала у велики град, која би желела да упозна мушкарца са киме ће само повремено прошетати, уз шифру „нежна орхидеја“, а онда пре него што је успела да пронађе сродну душу, цела прича се из новима преселила на телевизоре.
Док су се музичари утркивали ко ће за своју песму снимити бољи спот, јер се знало да су сви са радија масовно прешли на слушање музике уз телевизију, трака у доњем углу служила је за „вртење“ порука које су слали гледаоци.
У том периоду су већ сви имали мобилне телефоне, а њихови бројеви се више нису скривали.
На дну екрана, као на покретној траци, вртеле су се поруке које су отприлике гласиле овако:
„Ако може следећа од Регине – Изгледала је мало чудно…“
„Срећан рођендан мојој најбољој мами на свету!!!! Воли те Мира!“
„Уколико постоји нека заинтересована, НОРМАЛНА, девојка за дописивање нека се јави на број (издиктиран број телефона)! ГЕЈ СТОП!“
Тако је упознавање са локалног нивоа и дневног листа који излази у једном граду, прешло на нешто озбиљнији ниво и у много случајева допринело томе да се Север и Југ Србије још јаче заволе (ако разумете).
И ту је, разуме се, било много до фактора веровања…
Телефони, или нису, или су јако лоше фотографисали, али сте макар преко смс порука могли да видите њен карактер, те да ли вам особа са којом треба да се нађете уживо одговара или не.
Били су ту и бескрајно дуги телефонски разговори и све оно што је доприносило томе да мислите да особу коју треба да упознате већ врло врло добро знате…
Али увек је постојао онај фактор, шта ако је са друге стране неко ко се представља као оно што није?
Данас је све то много сигурније, али и много брже. Све се опрашта осим изгубљеног времена. Зато је „свајповати“ када ти се неко не допадне у самом старту „пола здравља“.
Дакле, додатни начини за спајање људи одувек су постојали, само су временом мало унапређени.
Питање је какву ће нам новину донети нове технологије, али и вештачка интелигенција која се све чешће прожима као тема кроз све животне сфере?
Ko se skuplja na „promaji“ i gde se nalazi ovo mesto u Novom Sadu?
Преузмите андроид апликацију.
