У само два дана у Србији су се одвили незапамћени злочини. Милион је фактора који су могли да утичу на то да се два млада човека упусте у тако тежак масакр који је за последицу имао укупно 17 жртава и 21 рањену особу, од којих су већина деца и малолетници. И док стручњаци и забринута јавност покушавају да проникну у то шта је био мотив ученика основне школе, а затим и млађег пунолетника, да ватреним оружјем живота лише неколико младих и недужних живота, одређени људи користе ове несрећне догађаје за стварање политичке платформе и своје даље деловање.
Прошло је више од недељу дана од трагедије у ОШ „Владислав Рибникар“ и истина полако излази на видело, а све претпоставке и нагађања почињу да бледе. Помно сам пратио друштвене мреже и медије од самог догађаја и минулих дана, и закључио да су се већина ствари које су људи писали испоставиле као нетачне. Ако су истинити наводи медија да је злочин малолетног Кецмановића темељно припреман, да је припрема трајала готово месец дана, да је постојао детаљно исцртан план самог злочина, да је малолетник дуго обучаван за руковање ватреним оружјем, да је исти претраживао одредбе кривичног права и био свестан да није кривично одговоран као дете, односно пре навршене 14 године, и напослетку, ако су истините тврдње да код њега не постоји кајање, да је тај злочин извршио потпуно мирно и хладнокрвно и да сада тражи да га пусте уз питање „да ли сам на друштвеним мрежама цар“, онда као лаик морам да закључим да се ради о исконском злу. Потпуно ирационалном злочину и злочинцу који тешко може да се објасни неким спољним факторима, или је тих фактора много.
На психолозима је да у наредном периоду дају стручну оцену да ли неки спољни фактори могу да утичу на то да једно дете почини овакав злочин или се ради о нечему што је унутар појединца, што је често необјашњиво и граничи се готово са демонским. Понављам, ако су искази које у медијима читамо истинити и ако код тог детета заиста не постоји кајање, а постоји свест о злочину и потпуни умишљај створен темељеним планирањем, онда се суочавамо са нечим потпуно новим што може да се пореди само са фиктивним ликом Мајкла Мајерса из „Ноћи вештица“.
Лично сам љубитељ хорор филмова и погледао сам готово сваки озбиљан и популаран хорор филм, у којем је насиље неизоставан фактор, али то није утицало на мене да постанем насилник ни манијакални убица, нити да створим карактер којем одсуствује емпатије. Насиља се гнушам, не сећам се када сам и да ли сам се уопште потукао и неком нанео повреду било које врсте (ван спорта наравно), а камоли употребио било коју врсту оружја. Одговорно тврдим да не постоји медијски и филмски садржај који самостално и изолован од других фактора може од вас да проузрокује злочинце какви су постали дечак из Београда и младић из Младеновца, већ да је увек посреди више фактора који директно утичу. Међутим, појављују се ових дана политички чиниоци, међу којима су и људи потпуно антидржавно настројени, који узрок за поменуте злочине траже у Влади Републике Србије и председнику државе и лично њих криве за трагедију, готово и не помињући саме виновнике тих гнусних злочина у основној школи на Врачару и у Младеновцу.
Ако већ може да се говори о одговорности Владе и Министарства просвете које је надлежно за школска питања и образовање, онда је то зато што није учињено више на питању спречавања и сузбијања вршњачког насиља. Вршњачког насиља којег је жртва константно био четрнаестогодишњи Алекса Јанковић, дечак који је себи одузео живот због континуираног насиља које је трпео, на јучерашњи дан 2011. године. Ко је тада био на власти питам се? Да ли је сносио икакву одговорност и да ли је неко због смрти мог имењака организовао протесте какви се данас организују? Одговор знате.
Упркос првобитним наводима да је малолетни Кецмановић био жртва вршњачког насиља и да је то потенцијални узрок његове реакције, испоставило се да је и та верзија потпуно нетачна. Испоставило се, штавише, да починилац злочина није био жртва насиља, игнорисања ни запостављања и да је био одличан ученик завидног имовног стања. У конкретном случају, дакле, нема речи о непосредној одговорности Министарства просвете у смислу игнорисања вршњачког насиља јер исто у конкретном случају никада није ни пријављено. Упркос томе, ресорни министар Бранко Ружић поднео је непозиву оставку, под притиском дела јавности и чињенице да неки људи за све негативно што се деси у Србији кривицу траже у неком другом, или нечему другом, а никада у себи, стварима које лично раде и том „микро насиљу“ које често и сами емитују.
Захтеви тог дела јавности, који се огледа у неким опозиционим политичким партијама (махом про-западне и евроатлантске оријентације), наставили су се иницијативом за смену Савета РЕМ-а, одузимањем националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи, сменом министра полиције Братислава Гашића и сменом шефа БИА-е Александра Вулина, као и захтевом за хитно заседање Народне скупштине „на којем би се се размотрила одговорност републичке Владе и безбедносна ситуација у земљи“.
Народни посланик Владета Јанковић је гостујући на Н1 истакао како и један од захтева мора да буде да националну фреквенцију добију и та телевизија, као и Нова С. Јанковић је тако у први план истакао суштину ових протеста и злоупотребе, а то су медији. Поента је да националну фреквенцију изгубе Пинк и Хепи (који узгред већ три године уназад не емитује ријалити „Парови“, ријалити који је основна замерка дела опозиције) и да исту добију медији чије је извештавање у већем делу уперено против националних и државних интереса Републике Србије.
Притом нико од њих ни не помиње потенцијалну одговорност музичког канала „IDJVideos.TV“ који је један од најпопуларнијих ЈуТјуб канала међу децом и тинејџерима, са укупно 3,75 милиона пратилаца и око 7 милијарди прегледа! А ради се о музичкој продукцији која је у власништву „Јунајтед групе“ (The United Group) чији је оснивач и власник медијски магнат Драган Шолак.
Познато је да су деца и тинејџери највећи конзументи овог канала на којем се промовишу спотови и музика која велича све морално и друштвено неприхватљиве вредности међу којима су дрога, криминал, скупи аутомобили, бахато понашање итд. Деца у великој већини не гледају ријалити, нити гледају политичке и друге садржаје на телевизијама са националном фреквенцијом, али зато одрастају уз садржај који се пласира на платформи попут IDJ TV која нема везе са властима. То вероватно нигде нећете чути на Н1 и Новој С које су такође део те „Јунајтед групе“.
Да аргументи у прилог злоупотреби буду већи, направићу једно поређење са сличном трагедијом која је задесила Србију пре 16 година. Јула месеца те 2007. године, Никола Радосављевић из села Јабуковац учинио је стравичан масакр убивши девет особа и ранивши две. Будући да је убица, који се и данас налази на лечењу у затворској психијатријској установи, тврдио да је био под утицајем црне магије, овај масакр је био инспирација за домаћу серију „Црна свадба“ из 2021. године. Али свакако није био повод тада најјачој политичкој опцији, Српској радикалној странци, за масовне протесте, захтеве за сменама и оставкама и блокадом саобраћајница које се најављују за сутра. Иако су радикали имали страначку инфраструктуру (много јачу него што има целокупна данашња про-западна опозиција) да изведу овако нешто, имали су и свест да се такве ствари просто не раде и да трагедију не треба злоупотребљавати, већ предложити решења да до нечег сличног више никада не дође.
Не би ме чудило да овај текст добије и наставак будући да су нови протести, поводом нечега за шта власт није и не може бити одговорна, заказани за данас у Новом Саду и сутра у Београду, а делови опозиције потпуно злоупотребљавајући трагичну ситуацију најављују и радикализацију у петак уколико се њихови захтеви не испуне до тада. Једино се надам да се неће посегнути за нечим сличним 5. октобру, а што најављује један од организатора протеста и народни посланик Демократске странке Срђан Миливојевић, тако што пореди Слободана Милошевића и Александра Вучића уз отпорашки слоган „Готов је“. Јер власт не сме да се мења на било који начин осим избора.
Аутор: Алекса Грубешић
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Алексе Грубешића можете прочитати овде:
Алекса Грубешић: Председнички избори у Црној Гори и другосрбијанска подршка Ђукановићу
Преузмите андроид апликацију.
