Наш систем за варење је дом огромног броја бактерија које заједно чине сложен екосистем унутар којег храна доспева и „путује“ кроз тело, претварајући хранљиве материје у енергију неопходну за живот и нормално функционисање организма.
Да би се успоставила и одржала нормална функција црева, свакодневна конзумација треба да укључује природне пробиотике који благотворно делују на цревну флору и подстичу варење.
Главну улогу у овом задатку имају бактерије млечне киселине, које су препознате као најефикасније у успостављању бактеријске равнотеже организма.
Познато је да пробиотичке културе које се налазе у млечном јогурту подстичу варење и активацију метаболизма, који је у тој ситуацији драстично успорен.
Добре бакерије у цревној флори – како помажу и како се уносе?
Добре и лоше бактерије у цревној флори су најчешће уравнотежене самим рођењем. Дисбаланс може да донесе доминацију лоших бактерија и самим тим створи предуслове за неке здравствене проблеме, будући да је цревна флора повезана са целокупним функционисањем организма, па у складу са тим може да оствари негативан утицај на многе аспекте здравље.
Зато је важно водити рачуна о цревној флори и држати концентрацију добрих бактерија под контролом. То је најлакше остварити уносом пробиотских бактерија у организам, које су присутне у великом броју намирница погодних за свакодневну конзумацију.
Пробиотске бактерије у цревној флори
Пробиотици су главно средство постизања баланса цревне флоре, јер уношењем пробиотских бактерија услед болести, стреса и разних штетних утицаја који изазивају дисбаланс, добре бактерије добијају “појачање”, тако да се стање поново нормализује у корист равнотеже цревне флоре.
Оно што ипак треба напоменути, јесте да пробиотици не могу потпуно заменити једном нарушену природну цревну флору, али на врло једноставан начин могу имитирати природне добре бактерије, и тако помоћи опоравак цревне флоре док се потпуно не опорави.
Врсте пробиотских бактерија и њихови учинци
Најзаступљеније пробиотиске бактерије су разне врсте рода бифидобактерија (Бифидобацтериум) и лактобацила (Лацтобациллус), попут: Бифидобацтериум бифидум, Бифидобацтериум бреве, Лацтобациллус ацидопхилус, Лацтобацилус плантарум, а међу другим врстама се налазе и Лацтоцоцус и Сацхаромyцес.
Повољни учинци пробиотика се огледају у успостављању равонтеже цревне флоре, превенцији и лечењу дијареје, смањењу упала мокраћног система, снижавању холестерола, смањену крвног притиска, превевенцији ризика од лоших бактерија изазваних стресом и карцинома, што најбоље показује њихову вишенаменску функцију, као и повезаност цревне флоре са разним процесима у организму.
Поготово су корисне бактерије млечне киселине, због њихове способности да претворе шећер (као и лактозу) и друге угљене хидрате у млечну киселину. На тај начин омогућавају ферментацију, али и презервацију хране, чиме се снижава Ph вредност и спречава раст лоших бактерија.
Преузмите андроид апликацију.
