Почетна > Бизнис
Бизнис

Због високих камата драстичан пад кредитирања

У марту се становништво задужило само за 0,2 одсто више у односу на фебруар, док је годишњи раст износио 6,3 одсто.
Фото: Unsplash/Rufid Rajnun

Нашу читатељку Ивану М. „њена” банка је позвала пре неколико дана нудећи јој рефинансирање готовинског кредита који већ отплаћује. „Дођите у најближу пословницу, имамо специјалну, персонализовану понуду за вас”, љубазно је нудила банкарска службеница. Ивана је отплатила половину готовинског зајма одобреног на шест година, а ново додатно задуживање ју је заинтригирало.

„Да ли ми се то исплати”, питала је она. Јесте да јој је потребан новац за много тога, али колико чује камате су сада веће него када је она узимала зајам. Истини за вољу, када је она узела кредит камате су биле испод десет одсто, а сада су за око пет одсто веће – око 14 одсто.

Стручњаци за ову материју кажу да је одговор на питање о исплативости новог задуживања ствар „математике” и њених потреба, односно могућности за отплату зајма. Да ли су потребе неодложне или не и да ли се нови дуг уклапа, према висини плате, у могућности отплате.

Инфлација, која обезвређује вредност новца, достигла је 16,2 одсто па су камате на зајмове сад са њом практично изједначене. Колико прошле године, када је раст камата заостајао за растом цена на мало, говорило се да је задуживање баш због тога исплативо.

Банке живе од давања кредита, уз накнаде и провизије, то је доминантни извор њихове зараде. Пошто камате расту задуженост и становништва и привреде пада, тако да ће банке тек да зову телефоном клијенте и да их убеђују да узму кредит.

Према подацима Удружења банака за март ове године месечни раст кредита становништва у односу на фебруар износио је само 0,2 одсто. Годишњи  раст износио је 6,3 одсто.

Пад кредитирања се види и по групама кредита. Готовински зајмови су за месец дана повећани само за 0,3 одсто, стамбени за 0,2 одсто, а код потрошачких стање је непромењено као месец дана раније што значи да никаквог раста није било. На годишњем нивоу, мерено март 2023. на март 2022. године раст готовинских зајмова био је 3,3 одсто, а потрошачких 0,8 одсто.

Стамбених је за годину дана одобрено за 11 одсто више што је добар податак који указује да је дужницима ова врста зајма и даље исплатива у односу на изнајмљивање некретнина чије су цене отишле „у небеса”.

Колико јефтин новац утиче на кредитирање најбоље се види из поређења са 2021. када је целе године референтна камата Народне банке износила само један одсто и када је базна камата Европске централне банке била негативна. У том периоду раст кредита становништва био је 10,6 одсто годишње. Готовински су порасли 10,1 одсто, потрошачки чак 26,2 одсто, а стамбени чак 16,8 одсто.

Italija u prvom kvartalu izvezla robu u Kinu za rekordnih 7,1 milijardi evra

Преузмите андроид апликацију.