Тренутна ситуација и потези приштинске владе изазивају узнемиреност и осећај несигурности код Срба, како на северу, тако и на југу јужне покрајине, један је од закључака извештаја „Одбројавање“ који је представљен данас и у коме је анализирана тренутна ситуација на северу КиМ.
У извештају, који је представила невладина организација „Хумани центар“ из Косовске Митровице обухваћен је период од средине 2021. године и у њему се 32 одсто испитаника изјаснило да се осећа донекле безбедно, док се 29 одсто осећа потпуно небезбедно.
Када је у питању изградња база Специјалних јединица тзв. Косовске полиције, 36 одсто види базе специјалаца као безбедносну претњу Србима, 34 одсто не подржава, а 26 одсто сматра да је то демонстрација моћи и доминације кроз кршење процедуре експропријације.
Преко 96 одсто испитаника је изразило негативан став на постојање база Специјалних јединица такозване Косовске полиције са дугим цевима на северу наше јужне покрајине, наводено је у истраживању.
На питање да ли су за прихватање француско-немачког предлога, 35 одсто испитаника то сматра лошим, 31 одсто као апсолутну претњу опстанку Срба, док 24 одсто сматра да је то празан папир који нема будућност.
Када се ради о преговорима, на питање ко треба да води преговоре између Београда и Приштине у Бриселу, 79 одсто њих сматра да треба да их воде најспособнији уз учешће Срба који живе на Косову, док 10 одсто њих мисли да треба да их води трећа страна, у смислу заступника.
Када су у питању локални избори за четири општине на северу Косова и Метохије, који су одржани 23. априла, 43 одсто испитаника сматра да нису постојали услови за излазак на изборе, због, како су навели, неиспуњених захтева који су били разлог иступања Срба из приштинских институција.
Професор Медицинског факултета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици, Александар Ћорац рекао је на представљању извештаја да је политика Аљбина Куртија креирање поларизације на сваком основу, јер то је стара политика, „завади па владај“.
„Али у овој опцији, он то не би могао да успе да нема подршку у томе“, рекао је он.
Како је рекао реч која може да обележи цео период након доласка међународних снага, јесте лицемерје.
„Говорим о друштвеном оквиру који је довео до тога да се албанска борба за нека права кроз лицемерје развије, спутавањем права српског народа. Овде је присутна само форма која се представља негде у штабу Кфора, у Уједињеним нацијама или било где на другом месту, али без суштине на терену без суштине да је успостављана безбедност и равноправност Срба и Албанаца“, рекао је Ћорац.
Новинар и политички аналитичар Цвијетин Миливојевић сматра да је колективна фрустрација српске заједнице на Косову и Метохији увелико проузрокована управо односом, како је рекао, међународне заједнице према Србима и држави Србији генерално.
„Шта се десило од 1995. до 1999. године да албанска политичка елита на Косову одједанпут од захтева за седмом републиком унутар Југославије, затражи сопствену државу? Велика Југославија се распала на основу кроја који је сашио господин Роберт Бадинтер, некадашњи председник Уставног суда Француске, у име ЕУ и према коме се Југославија раставља територијом унутрашњих граница те Југославије на шест, а не седам или осам, не девет, не 12 саставних делова“, каже он.
Додаје да је 1991. године став Европске уније био да ће у склопу Југославије постојати шест држава.
„Онда, имамо 1995. годину када још чујете у албанској политичкој елити да је она задовољна да Албанци на Косову унутар Србије и Југославије добију исто колико добију Срби унутар Босне и Херцеговине или унутар Хрватске. Шта се десило у те четири године? То је један од узрока фрустрације Срба на Косову, а могу вам рећи и читаве Србије. Та једна врло мистична, мистериозна улога дела међународне заједнице у том тренутку“, рекао је Миливојевић.
У закључку истраживања истакнуто је да Срби са Косова и Метохије не види свог непријатеља у Албанцима, већ у приштинској влади и приштинским институцијама.
Преузмите андроид апликацију.
