Најстарије добровољно ватрогасно друштво „Лаза Костић“ у Новом Саду основано je 1872. године, а дом новосадских ватрогасаца је био на углу Трифковићевог трга и данашње Његошеве улице.
Ватрогасно друштво је тада било састављено искључиво од добровољаца, које су углавном чиниле новосадске занатлије, а испочетка су за потребе гашења пожара имали на располагању једна кола и два пара коња.
Касније је градски Магистрат у Новом Саду значајно унапредио опремљеност ватрогасног друштва за борбу против пожара, па су том приликом набављене две машине са штрцаљком и резервоаром од око 350 литара.
У наредном периоду набављено је шест великих и троје малих мердевина, две чакље (метална кука на дугачкој дрвеној мотки за ломљење сувог дрвећа) и десет лимених канти за потребе новосадских ватрогасаца.
Како би се додатно унапредила противпожарна заштита у граду, одлуком градског Магистрата по разним деловима Новог Сада је размештено 6 великих резервоара са водом. Осим тога, сви власници кућа који у свом домаћинству нису имали бунар, били су дужни да у дворишту поставе велико буре, са око 500 – 600 литара воде, које би било на располагању ватрогасцима. Они који су имали бунар, морали су га одржавати чистим и увек спремним за употребу.
Уз сву наведену ватрогасну опрему, зарад лакшег и правовременог уочавања пожара, у дому Ватрогасног друштва, у данашњој Његошевој улици је 1879. године подигнут мали торањ, који је служио за осматрање и благовремено обавештавање о пожару. Тај торањ није био превише висок, јер је су у Новом Саду куће тада биле приземне, па се могло видети далеко.
Систем противпожарног узбуњивања тада је функционисао тако што је Нови Сад био издељен на пет рејона, а осматрач са куле би, када уочи где је пожар, ударао у звоно толико пута у зависности од броја рејона у којем је избио пожар.
Тако су они ватрогасци који би се нашли у близини могли похитати да гасе пожар или да предузму одређене превентивне радње до доласка осталих колега. На дужности су, и дању и ноћу, увек била два ватрогасца која су пазила на појаву пожара.
Иначе, звоно које је звонило за узбуну је названо Матилда, по донаторки која га је даривала ватрогасцима.
Током времена је Нови Сад почео да расте у висину, односно почеле су да се граде вишеспратне куће, па је осматрачка кула у Његошевој постала неадекватна за обављање посла због ког је изграђена. Зато је осматрачница, заједно са звоном Матилда 1894. године пресељена на кулу новоизграђене Градске куће. Када је током једне интервенције оштећено, звоно је замењено новим, које је на једној својој страни имало отисак светог Флоријана, заштитника ватрогасаца.
Неки од већих пожара у Новом Саду, који су остали забележени у градској архиви су пожар на Цркви имена Маријиног (Катедрала) 1904. године, пожар на Железничкој станици 1907. године, пожар на парном млину Дунђерских (млин Софија) 1910. године и пожар у позоришту Дунђерског 1928. године. Током новије историје то су свакако интервенције на које су ишли за време НАТО агресије 1999. године и пожар на згради Новосадског радничког универзитета 2000. године.
Оно што је остало забележено је срчаност и посвећеност новосадских ватрогасаца да се у свим овим немилим догађајима, надљудским напорима, обрачунају са ватреном стихијом. Због тога су уживали и уживају посебно поштовање и дивљење код Новосађана.
Како некад, тако и данас.
Ватрогасни савез града Новог Сада је основан 1949. године. До деведесетих година, Савез је имао 53 чланице, док их данас у раду учествује 14.
Ватрогасни дом у улици Јована Суботића 11 данас је место које заједно користе професионална Ватрогасна бригада Нови Сад, Добровољно ватрогасно друштво Нови Сад и Ватрогасни савез Града Новог Сада.
Пошто су Добровољна ватрогасна друштва у обавези да формирају добровољне ватрогасне јединице ради спровођења заштите од пожара, спасавања људи и имовине, спречавања и сузбијања других техничко-технолошких несрећа и елементарних непогода, сваке године се расписује конкурс за пријем нових чланова.
Уколико сте и сами размишљали да им се придружите, то можете учинити попуњавањем обрасца и пријавом, који се налазе на линку.
Priča o Novosadskoj svilari, nekadašnjem centru svilarske industrije
Преузмите андроид апликацију.
