Србија је у среду, 3. маја, завијена у црно, када је четрнаестогодишњи дечак у једној београдској школи извршио масакр у коме је усмртио осморо деце и радника обезбеђења.
Коста К. (14) важио је за дечака којим су се своји родитељи веома поносили. Успевао је да, поред својих обавеза у елитној школи, говори више страних језика, успешно обавља разне ваншколске активности, тренира разне спортове, похађа музичку школу и буде одличан ђак.
Један од проблема који се најчешће јавља у друштву јесу амбициозни родитељи који деци стварају одређену врсту притиска, која им касније негативно утиче на ментално стање. Једноставно, када се од детета превише очекује, оно непрестано покушава да докаже својим родитељима да вреди због чега подлеже великој количини стреса и притиска.
Случај који се догодио у Основној школи Владислав Рибникар покренуо је многа питања, попут оних основних, шта значи бити “узорно“ дете, колики притисак деца данас могу да издрже, али и најважније, колико су родитељи спремни да прихвате могућност да је њихово дете насилник?
Тим поводом разговарали смо са мастер психологом Ружицом Радовић која нам је објаснила одређене друштвене феномене.
На тему о томе колико су родитељи данас спремни да прихвате да је њихово дете насилник, те да ли мисли да је родитељима лакше да живе у убеђењу да је њихово дете злостављано од стране вршњака, због чега је починило неки злочин, Ружица је рекла како је након овако трагичног догађаја сасвим нормално да сви траже кривца и питају се ко је погрешио.
“Иако је споменуто да је дечак био жртва вршњачког насиља, те да је негативна оцена била окидач, ми то можемо само да претпоставимо зато што нико од нас не зна који су све фактори утицали да се овако нешто догоди“, навела је наша саговорница.
View this post on Instagram
“Сматрам да дете може имати одређени проблем у понашању који је последица неадекватног регулисања емоција и других фактора из окружења. Постоје деца са поремећајем понашања која се често процењују као “лоша/безобразна“ због деликвентног понашања и одбијања да прихвате правила. Сматра се да око 5 % десетогодишњака има порећемај у понашању, при чему је број дечака већи него број девојчица и мери се размером четири према један“, закључила је Ружица.
На питање да ли је у свом радном искуству имала случајеве да родитељи примете да имају проблематичну децу и дођу да затраже помоћ, психолог Радовић рекла је да је много чешћа пракса да долазе родитељи који се сусрећу са тиме да су њихова деца жртве вршњачког насиља.
Ипак, уколико неко од родитеља пожели да отвори очи и, барем после овог немилог догађаја покуша што реалиније да разуме личност свог детета, Ружица нам је доставила списак понашања која указују да је дете потенцијално проблематично:
- Често одбијање послушности родитељима или другим ауторитетима
- Понављање изостајања са наставе
- Склоност коришћењу дрога, укључујући цигарете и алкохол, у веома раном узрасту
- Недостатак емпатије према другима
- Бити агресиван према животињама и другим људима или показати садистичко понашање укључујући малтретирање и физичко или сексуално злостављање
- Жеља да започне физичке обрачуне
- Употреба оружја у физичким обрачунима
- Често лагање
- Криминално понашање као што је крађа, намерно паљење ватре, проваљивање у куће и вандализам
- Склоност бежању од куће
- Суицидне тенденције – иако су ређе
“На основу ових понашања можемо проценити да ли дете има неку врсту поремећаја или је пак случај да дете има проблем који је за њега нерешив и мисли да је решење агресивно понашање, као што се у овом случају десило. Веома је важно да разумемо целокупну слику и сам живот детета и/или деце која имају проблем и да третирамо сваки случај индивидуално што би нам дало праву слику и потенцијално решење за овакве изазове у друштву“, закључила је саговорница.
Иако је ово први случај који се догодио на простору наше државе, ипак, појава деце која убијају није нешто са чиме се свет сусреће први пут.
Кајл Алвуд (9) је 2019. године, у САД, убио петоро чланова своје породице подметнувши пожар у кући.
Ендру Голден (11) је 1998. године, у Арканзасу, у школи убио четворо деце и једног наставника.
Марсело Едуардо Бово (13) је 2013. године у Сао Паолу усмртио четворо људи након чега се убио.
Politika i tragedija u Beogradu: Šta nam je važnije lajkovi ili ljudski životi?
Преузмите андроид апликацију.