Ниво самосвести и самопоуздања код деце је у сталном конфликту.
Када је у питању самопоуздање како код одраслих а посебно код деце разликујемо две категорије и то „стварног ја“ и „очекиваног ја.“ Заправо ниво самосвести и самопоуздања код деце је у сталном конфликту, због две компоненте, односно оног што дете заиста јесте с једне стране, и оног што други очекују од њега да буде.
Када то „очекивано ја“ узме примат над „стварним ја“ код детета долази до конфузије и до наглог урушавања самопоуздања. Уколико је дете више окренуто ка „очекиваном“ тј. ка ономе што други сматрају да треба да ради, како треба да се понаша, како да изгледа то ће несумњиво довести до урушавања дечјег самопоштовања и самопоуздања. Уколико су „стварно ја“ и „очекивано ја“ у већој супротности, утолико је дете све незадовољније собом.
Различити стилови васпитања унутар породице
Прве особе са којима дете остварује интеракцију су свакако родитељи, а то је алфа и омега свега што га даље очекује. Однос који је пун љубави, топлине, разумевања и прихватања доводи до тога да дете развија позитивну слику о себи.
Насупрот оваквим породицама, постоје породице у којима су родитељи претерано строги, постављају пред децу нереалне захтеве, прибегавају честом кажњавању деце или делују хладно и незаинтересовано.
Дете које расте у оваквом окружењу биће несигурно и формираће лошу слику о себи. Статистика каже да деца која расту у оваквом окружењу имају веће предиспозиције да се у периоду адолесценције ако не и пре, окрену лошем друштву и крену странпутицом. Заправо они само траже себи сличне и некога ко ће их прихватити баш такве какви јесу. Покушавају да се докажу пред вршњацима најчешће неким девијантним понашањем а све у циљу да би задобили нечије поверење и осетили се важнима бар у групи.
Но, да се вратимо на родитељско васпитање. Од најранијег детињства родитељи би требали да омогуће детету да се дружи са вршњацима како би се социјализовало. Треба му помоћи да само дође до конструктивних решења и никад, али никад не смете дете поредити са другом децом, посебно не са браћом или сестрама што већина родитеља непромишљено чини.
Уколико дете поредите са другом децом наводећи му како је то неко друго дете нешто боље урадило код детета ћете формирати слику да је неспособно и неуспешно. Ако већ правите поређење, научите га да пореди себе са самим собом и да се труди да сваког дана за нијансу буде успешније од претходног.
Поставите јасне границе и не заборавите да похвалите труд
Трудите се да похвалите сваки дететов труд, свако залагање а не само крајњи резултат. Ваша обавеза као родитеља је да код детета развијете осећај да га волите безусловно чак и када се љутите. Морате му јасно дати до знања да нисте љути на њега као личност већ на неки његов поступак. Једино на тај начин дете ће знати да је безусловно вољено и да сте му ви ослонац за све у животу.
Пажљиво саслушајте дете када жели нешто да вам каже, без да га подцењујете и да прерано доносите закључак. Ма колико вама са свог становишта неки дечји проблем може деловати смешно и безазлено, не заборавите да детету ни најмање не делује безазлено и да ће му ваша помоћ у решавању истог бити од огромне користи. Будите доследни у васпитању, имајте контролу као и унапред утврђена правила.
Не дозволите себи да на једну исту дечју грешку гледате једном благонаклоно а други пут му упутите критику. Дете тада неће знати шта је исправно понашање и уместо да му будете ослонац и подршка створићете конфузију код детета.
Дете је личност, тако га и доживљавајте
Уважавајте личност детета од малена, јер ћете на тај начин код њега формирати позитивну слику о њему као индивидуи. Важно је када доносите одлуке које се тичу детета да то не радите самостално, без његовог учешћа већ да их доносите заједнички. Дајте му неколико опција – како би нпр. волео да распореди намештај у својој соби, како би волео да прослави рођендан, шта ће купити од одеће и сл.
Битна ставка у развоју самопоуздања је научити дете да поставља циљеве и усмеравати га како исте да оствари. То ћете га научити тако што ћете му постављати циљеве који су у складу са његовим узрастом и способностима и који га неће демотивисати уколико не успе да их оствари из првог покушаја.
Управо сте ви зато ту, да му пружите подршку и охрабрење, да му покажете да верујете у њега и да ће успех неминовно стићи, уколико постоји залагање. Оно што треба да научите своје дете је следеће – „Производ рада је успех, а производ нерада је неуспех.“ Ова реченица може да вам послужи као звезда водиља у различитим животним сегментима.
Уколико је ваше дете почело да развија погрешна уверења везана за свој физички изглед, односно да има погрешну перцепцију себе, на вама је му помогнете да изгради позитивну слику о себи која ће знатно допринети оснаживању самопоуздања и самопоштовања код детета. И најважније од свега је да ви будете детету узор, да будете оптимистични и да редовно радите на подстицању и јачању сопственог самопоуздања, јер не заборавите да сте ви модел понашања свом детету.
Преузмите андроид апликацију.
