Исправан начин исхране помаже имуном систему да се лакше “обрачуна” с вирусима попут SARS-KoV-2. Ако људски организам не добије довољно енергије, то онда може да резултира тежим обликом болести.
Зашто ковид 19 неке људе теже погађа него друге? Неки људи вирус готово и не осете, а други и по неколико недеља проведу у кревету код куће или чак у болници. На то питање вероватно постоји неколико одговора. Кристоф Вилхелм и Кристијан Боде са Универзитета у Бону уверени су да су пронашли један од њих.
Кристијан Боде се бави интензивном медицином и већ се на самом почетку пандемије бринуо око тешко оболелих пацијената на одељењу интензивне неге Универзитетске клинике у Бону. Притом није уочио такозвану “цитокинску олују”, односно претерану реакцију имуног система која резултира вишеструком упалом у телу људи. Схватио је да мора да постоји неко друго објашњење за тежи ток болести, који често има смртоносан исход.
Боде се зато удружио с имунологом Кристофом Вилхелмом. Заједно су спровели студију у оквиру које су упоредили промене метаболизма пацијената који су оболели од ковида 19 с променама метаболизма оних особа које су оболеле од грипа. Притом су два научника открила једну разлику која би, чини се, могла да има огроман утицај на одбрамбену снагу имуног система.
Кетонска тела хране Т-ћелије
Ко год је некада био озбиљно болестан, тај зна да је тада апетит никакав. То само по себи није проблем, јер људски организам има план и за такав сценарио. Ако ништа не једемо или једемо веома мало, то значи да нашем организму недостаје најважније “гориво” – угљени хидрати. У том случају у нашем се организму мења метаболизам.
– Упална реакција увек троши веома много енергије, а та енергија однекуд мора да дође – објашњава др Кристоф Вилхелм. Зато наше тело у ситуацији у којој је дословно “гладно” нове енергије, почиње да сагорева масноћу. Притом настају такозвана кетонска тела. Она су толико пуна енергије да могу да надокнаде угљене хидрате којих нема. Једно од тих кетонских тела је бета-хидроксибутират, скраћено BHB.
Научници су уочили да особе које болују од грипа производе веће количине кетонских тела, а код особа оболелих од ковида 19 нису уочили значајнији пораст нивоа кетонских тела у организму.
У даљем току истраживања, немачки стручњаци су, осим тога, закључили да недостатак кетонских тела очигледно има директне последице по “ударну снагу” имуног система, односно да то одлучује колико ће ток болести да буде тежак.
И убитачне Т-ћелије, али и Т-ћелије из соја такозваних помагача – две битне компоненте имуног система – код оболелих од ковида 19 показивале су назнаке умора, очигледно због мањка кетонских тела као снабдевача енергијом.
Вилхелм и Боде још увек не знају због чега се код оболелих од ковида не повећава ниво кетонских тела, односно због чега долази до “блокаде” имуног система, али имају неколико претпоставки. Могуће је, на пример, да то има некакве везе с исхраном погођених особа.
А колико је велики утицај исхране на имуни систем, а тиме и на ток болести, то веома добро зна Ханс Хаунер с Техничког универзитета у Минхену. Он је тамо директор катедре за исхрану.
– Исхрана игра велику улогу код болести и инфекција – каже Хаунер. – Из великих студија спроведених методом посматрања, пре свега у Енглеској, знамо да људи који пате од гојазности или адипозитета имају лошије карте код болести ковида 19. Код њих су проценат компликација или стопа смртности знатно већи.
Здрав имуни систем
Минхенски стручњак с великим интересовањем прати рад својих бонских колега, поготово због тога што се на тај начин баца светлост на један хронично запостављени део медицинске науке – наиме, оно што (не) “убацујемо” у нас, може да има итекако конкретне последице. Исхрана није одговорна само за избијање неких болести, она може и да делује превентивно, па чак и да утиче на оздрављење.
Управо то су у експериментима на мишевима испробали Кристоф Вилхелм и Кристијан Боде. Уморне, исцрпљене ћелије имуног система се опорављају ако се снабдевене довољном количином кетонских тела – на пример циљаном променом начина исхране, која је јако масна и сиромашна угљеним хидратима. И која је позната под именом “кето-дијета”. Мишеви који су тако били храњени, знатно брже су се опоравили од инфекције SARS-KoV-2 а и стопа смртности се знатно смањила у односу на животиње које се нису тако храниле.
Сва три стручњака ипак никако не препоручују људима експериментисање с кетогеном исхраном у сопственој режији. То и није потребно: – Здрава исхрана с нагласком на биљну храну, а са мало меса, нуди најбољу заштиту и код заразних болести – каже Хаунер. И додаје да ни најбоља исхрана на крају крајева не може у потпуности да заштити од инфекција.
Преузмите андроид апликацију.
