Квоцијент може дефинисати особу као сналажљивију од других у некој ситуацији, али то није довољан за успех у животу.
Уобичајено је да се као одраз нечије интелигенције спомене IQ број који може дефинисати поједину особу као сналажљивију од других у некој ситуацији. Али сам број није довољан да би се успело у животу. Управо због већег броја фактора који утичу и дефинишу нашу интелигенцију, Хауард Гарднер, амерички професор психологије, излистао је девет врста интелигенције.
Знате ли која је ваш адут?
Шта је интелигенција?
Интелигенција је способност сналажења у новонасталим ситуацијама. То је најчешћа дефиниција ове људске способности. Сама реч долази од латинске речи „интелигере“ што значи разумети или схватити. У стварности не можемо једноставно одредити особу која је интелигентнија од друге особе.
Уобичајено је да се као одраз нечије интелигенције спомене IQ број који може дефинисати поједину особу као сналажљивију од других у некој ситуацији. Али сами број није довољан да би се успело у животу. Не смемо заборавити и окружење, личност и мотивацију особе.
Управо због већег броја фактора који утичу и дефинишу нашу интелигенцију, Хауард Гарднер, амерички професор психологије, дао је девет врста интелигенције.
У својим првим радовима Гарднер је спомињао листу од осам врста интелигенције, али касније је додао још једну: егзистенцијалистичку или духовну интелигенцију.
За саме IQ тестове, Гарднер је напоменуо да покривају само две врсте интелигенције: лингвистичку и логичко-математичку интелигенцију.
Девет врста интелигенције
Да бимо проширили наше знање о интелигенцији, наводимо које све способности спадају у интелигенцију:
-брзина адаптације на постојеће и новонастале услове
-брзина и лакоћа учења
-апстрактно мишљење
-брзина осетљивости за задати проблем
-схватање математичких проблема
-способност кориштења речи приликом говора и писања, разумевање идеја
-општа способност особе укључујући сврсисходну примену свих изнад наведених способности
1. Лингвистичка (језичка, вербална) интелигенција
Лингвистичка интелигенција подразумева наглашено интересовање према речима и начину на који се речи користе у читању, писању и говору. Она такође укључује уживање у играма с речима, страним језицима, причању прича, креативном писању или читању.
Особе код којих је развијенија лингвистичка интелигенција воле да читају књиге, стрипове, новине, пишу песме и приче, углавном немају проблема са јавним наступањем и говорењем, добри су комуникатори и сл.
2. Музичка интелигенција
Особе које имају развијену музичку интелигенцију, осим што воле и уживају у музици, боље разумеју ритам, мелодију и звучне мотиве, лако памте мелодије, осећају разлику између разноврсних инструмената који свирају у исто време имају развијенију ову врсту интелигенције.
Такође уживају у активностима као што су певање, свирање неког инструмента, слушање музике и радо одлазе на концерте.
3. Логичко-математичка интелигенција
Ова интелигенција подразумева лако познавање и примену бројева и математичких појмова, проналажење образаца и лакоћу у уочавању односа, узрока и последица у науци. Ова врста интелигенције долази до изражаја у: решавању проблема и загонетки, решавању математичких задатака напамет, кориштењу рачунара и учењу компјутерских програма и језика, представљању чињеница помоћу мапа, као и у проналажењу решења у детективским причама.
Оно што повезује све ове различите активности, а што је кључни елемент ове интелигенције, јесте логика која се користи као средство у решавању проблема.
4. Просторна или спацијална интелигенција
Оно што је својствено за ову интелигенцију јесте да се у овом случају ради о учењу и размишљању у сликама. Особе које имају наглашену ову врсту интелигенције боље памте лица него имена, воле цртањем или скицирањем изражавати своје идеје, уживају док састављају и растављају ствари, примећују стил одијевања, аутомобиле или друге ствари из живота.
Чешће цртају или нешто скицирају, уочавају облике у свету око себе, уживају док гледају филмове. Неки људи ту интелигенцију исказују кроз активности као што су ликовна уметност, фотографија, филм или дизајн, док је други изражавају кроз архитектуру, моделарство, грађевинарство или проналазаштво.
5. Телесно-кинестетичка интелигенција
Ова интелигенција је заступљенија код оних особа које изражавају себе и своје способности користећи своје тело, што значи да они мисле и уче телом.
Реч је о особама које: воле кретање и физичку активност, лако и брзо уче физичке вештине, уживају да учествују у скечевима или позоришним комадима, успешни су спортиати, вешти су у примењеној уметности, вајарству, плетењу и шивењу, градњи модела, имају добру координацију покрета, елегантно плешу, изводе мађионачарске трикове и сл.
6. Интерперсонална интелигенција
Интерперсонална интелигенција изражава способност особа да: лако упознају људе и склапају пријатељства, уживају посматрати људе и анализирати њихов говор тела, уживају у групним активностима и живим разговорима, добро организуају активности за себе и друге, знају да побуде интересовање код осталих за неки заједнички посао.
Брину о томе шта је исправно, а шта погрешно, воде рачуна о томе како се други осећају, брину о другим људима и у проналажењу начина како да им помогну јер управо ова интелигенција омогућава да разумеју друге.
7. Интраперсонална интелигенција
Ова врста интелигенције подразумева тенденцију о способност људи да су више окренути сами себи јер добро познају себе и имају добру идеју о томе ко су и шта могу. Особе код којих је ова интелигенција развијенија свеснији су својих осећања и могу боље разумјети себе него што то други могу.
Способни су да зацртају личне циљеве, размишљају о својим искуствима и уче на њима, проводе време дубоко размишљајући о ономе што је њима важно и размишљајући о својој будућности. Преферирају активности које могу изводити сами.
8. Натуралистичка (природњачка) интелигенција
Ова интелигенција је заступљена код особа које воле природу и околину у којој живе, примећују природу где год да су, имају добро памћење за детаље везане за места на којима су били.
Воле животиње и биљке и лако их препознају, имају способност разумевања различитих ситуација и сналажења у њима или на различитим местима, воде рачуна о својој природној околини, уживају пешачити или кампују у природи, показују интересовање за језера, реке, океане, астрономију и све оно што се тиче природе.
9. Егзистецијалистичка (духовна) интелигенција
Ова интелигенција укључује осетљивост и капацитет особе да се бави дубоким питањима о људској егзистенцији, као што је значење живота, ко смо ми, зашто умиремо и како смо настали.
Studija sa Harvarda pokazala: Jedna vrsta poslova smatra se najnesrećnijom i najnepoželjnijom
Преузмите андроид апликацију.
