Опште је познато да Петроварадинска тврђава надомак Новог Сада крије многе тајне, а једна од њих је и железнички тунел испод тврђаве. Млађим генерацијама Новосађана постојање овог тунела углавном је непознаница, будући да већ деценијама није у употреби.
Тек када су усвојени планови за изградњу пешачко-бициклистичког моста, јавили су се и планови за ревитализацију постојећег железничког тунела испод Петроварадинске тврђаве.
Но, да кренемо од почетка.
Тунел испод Петроварадинске тврђаве је крајем 1883. године прокопан кроз чврсту стену и био је дугачак 341 метар, што је заправо био импозантан грађевински подухват у то доба. Изласком из тунела, пруга је водила преко челичног Моста краљевића Андреја (раније Моста Франца Јозефа), дужине 432 метра. Пројекат и за тунел и за мост урадио је Карл Бауман из Беча
Значај тунела и моста био је веома велик, будући да се на тај начин Средња Европа повезала са Балканом и Блиским истоком.
Мост краљевића Андреја је срушила југословенска војска током Aприлског рата, тачније 11. априла 1941. године, како би спречила продор немачке војске у град. Фашисти су га обновили и пустили у саобраћај 1942. године, за војне потребе окупационе војске, али је поново срушен приликом повлачења Немаца 22. октобра 1944. године, након чега више није обнављан.
Оно што је мало познато је да је штета могла бити много већа, будући да се фашисти, бежећи пред партизанским снагама намеравале да дигну у ваздух и железнички тунел. Штета коју би због тог чина претрпела Петроварадинска тврђава била би незамислива.
На велику срећу, у времену безумља, нашла се и једна разумна глава, односно италијански ратни заробљеник Ђилдо Пасепане.
Наиме, Немци су на пословима преноса експлозива ангажовали италијанске ратне заробљенике, њихове некадашње савезнике, а међу њима се нашао управо Пасепане, који је пресекао каблове дела експлозива, те је на тај начин спречио урушавање тунела испод Тврђаве.
Након Другог светског рата, Мост краљевића Андреја више није обнављан, а железнички саобраћај је премештен прво преко Моста маршала Тита и кроз подграђе Петроварадинске тврђаве, а касније преко Жежељевог моста.
Железнички тунел испод Петроварадинске тврђаве је додуше још имао некакву функцију, али не ону због које је прављен. Првобитно је био војни магацин, да би након након тога, добио цивилну употребу, те су у њему гајени шампињони и складиштена замрзнута дивљач, намењена извозу на италијанско тржиште. Но, временом је тунел потпуно напуштен.
И док су на некадашњи мост још само подсећали стубови, који су штрчали из Дунава, тунел испод Петроварадинске тврђаве је све више тонуо у заборав.
Тако би вероватно и остало, да се градске власти током 2021. године нису активно укључиле у изградњу новог моста на старим стубовима срушеног моста и ревитализацију тунела испод тврђаве.
Није спорно да се Нови Сад последње деценије незадрживо развија, а како у њега долази све више странаца, што туристички, што пословно, нови пешачко-бициклистички мост и тунел испод тврђаве представљаће праву атракцију.
Према већ усвојеној Техничкој документацији за изградњу моста са приступним саобраћајним површинама на постојећим стубовима бившег моста Франца Јозефа, мост и тунел биће у потпуности проходни за пешаке и бициклисте, док ће у делу тунела бити и промотивно-изложбени простор посвећен историји Петроварадинске тврђаве.
Из тунела ће Новосађани лифтом моћи да дођу до платоа у подножју Петроварадинске тврђаве, а такође ће им бити доступно и степениште.
Такође, у тунелу се планира вертикална пешачко-бициклистичка веза за платоом на Горњој тврђави, са свим пратећим и помоћним просторијама. Тачан положај вертикалних комуникација (лифт и степениште) ће се тек утврдити на основу положаја подземних структура, а надземно се планира у зони некадашње Велике стражаре на Горњој тврђави, која се налазила на изласку из тунела Дворске капије. У оквиру планиране намене, предочено је да је посебно важна његова осветљеност како би поред безбедносне функције имала и уметнички карактер.
Радови на рехабилитацији тунела за потребе формирања пешачке и бициклистичке стазе подразумевају очување у највећој могућој мери аутентичне конструкције и архитектонске композиције са карактеристичним детаљима и материјализацијом, уз могућност коришћења простора тунела у сврху презентације и интерпретације самог склопа, као и комплекса Тврђаве у целини.
Тунел испод Петроварадинске тврђаве и веза са градом преко пешачко-бициклистичког моста представљају значајан инфраструктурни пројекат са којим ће процес уређења Петроварадинског подграђа добити праву, величанствену димензију.
Преузмите андроид апликацију.
