Европска међубанкарска стопа Еврибор, која утиче на висину кредитних рата грађана Србије, ушла је у фазу успореног раста и показује прве знаке стабилизације, изјавио је данас уредник портала за финансије Каматица Душан Узелац.
На питање до када ће еврибор расти, с обзиром да значајно утиче на висину месечних рата, Узелац је рекао Тањугу да је еврибор берза новца, као и свака друга берза и да то зависи од понуде и потражње.
Узелац сматра да смо дошли у фазу која није баш фаза стабилизације еврибора, али свакако јесте успоравања његовог раста, јер су претходних недеља забележени и крактотрајни моменти пада, након чега би еврибор опет скочио.
„Постоје први показатељи да смо дотакли ниво стабилизације и то је оно што је поента свих фискланих и монетарних мера, одсносно централних банака да нађу зону баланса, где може то да се на дуги рок планира. То је оно што недостаје у финансијама – када имате немогућност дугорочног планирања, онда је свима ризик већи и свима ће камате бити веће“, истакао је он.
Еврибор је, како каже, берза као и свака друга.
„Замислите берзу кукуруза, када има кукуруза, цена ће бити нижа, а када га је мање, цена ће бити виша. Уствари та потражња за новцем дефинише цену еврибора“, објашњава он.
Истиче да је скоку еврибора претходило то што је заустављена штампарска преса ЕУ, која је штампала новац, али ти то што је ЕУ почела да повлачи новац из оптицаја, због чега је цена новца порасла.
Узелац објашњава да еврибор, ипак, нема директне везе са инфлацијом.
„Еврибор је уствари берзанска цена коју дефинишу банке на ЕУ тржишту, Еврибор је тржишна цена и нема везе са инфлацијом и није директно повезан са њом, јер је она ‘системски ефекат’ веће количине новца у оптицају“, додао је он.
На питање до које мере еврибор може да расте, Узелац каже да технички нема ограничења, као и да би то могло да буде и 50 одсто, што је ипак немогуће.
„Када то задужење оптерећује грађане и прави егзистенцијални проблем, тада се дешава домино ефекат и људи одустају од плаћања својих обавеза, не зато што не желе, него суштински немају од чега да плате. И то постаје друштвени проблем, али то се неће догодити“, рекао је он.
Он додаје да је еврибор био и виши ранијих година, и до пет одсто, па је неким интервенцијама централне банке оборен.
На питање Тањуга шта то значи за грађане, који су задужени у банкама и колико су њихове рате увећане, Узелац је рекао да морамо имати конкретан пример да бисмо могли то да знамо, али сваки пораст еврибора од пар одсто се директно манифестује на рату.
Зато је еврибор и дефинисан у обрачуну рате кредита, додао је он.
„Најчешће банке еврибор ажурирају на тромесечном нивоу, што значи да се на свака три месеца врши корекција рате“, навео је Узелац и напоменуо да то није драстично повећање.
Узелац наводи пример да је била рачуница да када еврибор скочи за један одсто, са два на три, тај један одсто је за један просечан кредит поскупљење на пример од 200 евра на 220 евра .
Он је рекао да еврибор сваки дан варира и да се на дневном нивоу ажурира, јер банке на дневном нивоу тргују.
На питање да ли постоји могућност да грађани уђу у зону опасности, да половину своје плате или трећину издвајају за рату, Узелац истиче да смо имали на овим просторима сценарио „швајцарских франака“, где су грађани имали озбиљне проблеме.
То је тада постао друштвени проблем и решен је са политичке стране, додао је Узелац.
Sud pravde EU pozvao Italiju da raspiše tender za zakup na plažama
Преузмите андроид апликацију.
