Да ли сте знали да шам-дуд у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији, најстарије заштићено стабло Србије и манастир Крушедол на Фрушкој гори повезује једна историјска личност?
У питању је патријарх Арсеније III Чарнојевић.
Црни дуд или “шам-дуд” у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији стар је више од 750 година, а испод његових крошњи Арсеније ИИИ Чарнојевић је 1690. године окупио све виђеније Србе са Косова и Метохије и одлучио да крене у велику сеобу Срба преко Саве и Дунава. После тог скупа је одлучено да српски народ крене у велику сеобу за Војводину.
Арсеније ИИИ Чарнојевић је остатак живота провео водећи борбу на више фронтова: за очување позиције православне цркве у крајевима под Аустријом, заштиту Срба који су остали на Косову и за реализацију царских привилегија.
Захваљујући његовом залагању код цара Леополда, који је потврдио избор седам српских владика, створени су услови да се почетком осамнаестог века развије Карловачка митрополија, као клица из које ће изнићи савремена Српска православна црква.
Патријарху Арсенију није се остварила жеља да се у поодмаклој старости врати у Пећ. Умро је у Бечу, 28. октобра 1706. године, а сахрањен је испод прага цркве у манастиру Крушедол на Фрушкој гори.
“Шам-дуд” у Пећкој патријаршији на Косову и Метохији
За најпознатији и најстарији шам – дуд у Пећкој патријаршији, који се налази на само петнаестак метара од улаза у порту, поуздано се зна, јер има највише извора и доказа, да је стар равно 752 или 753 године. Како је забележено у бројним манастирским и другим књигама, њега је у јесен 1269. или у пролеће 1270. године засадио трећи српски архиепископ Сава II. Засађен је 223 године пре открића Америке и 120 година пре Косовског боја који се догодио 1389. године и 17 година након проглашења Пећке патријаршије за седиште српских епископа и патријарха 1253. године.
“Шам – дуд цвета сваке последње недеље у априлу и још увек добро рађа и даје слатке плодове. Углавном сок правимо од зрелих дудиња. Одржавамо га и чувамо, а он памти вековну српску историју. Испод његових крошњи Арсеније III Чарнојевић је 1690. године окупио све виђеније Србе са Косова и Метохије и одлучио да крене у велику сеобу Срба преко Саве и Дунава”, сазнајемо од монахиња у Пећкој патријаршији.
Из седам и по векова старог дуда изникла су већ три велика млада и јака изданка.
“То је добар знак за српски народ и казује да ће српски народ поново изнићи у Метохији и да ће се Метохија подмладити и напунити опет српством”, уверени су у овој српској светињи.
Завод за заштиту природе Србије ставио је под заштиту шам – дуд (на лат. – Морус нигра) у Пећкој патријаршији 1957. године као споменик природе и као природно добро прве категорије.
У великој олуји и невремену 1950. године од удара грома дуд се распукнуо, преполовио, али је остао ”жив”. Од 1987. године више подупирача је постављено под његове гране како не би пале на земљу. Шам – дуд је виши од осам метара, а крошња има пречник шест метара.
У Европи званично не постоји дуд старији од 250 година, а сваки од три дуда на Космету, шам – дуд у порти Пећке патријаршије, дуд – мурика у порти цркве светог Ђорђа у Руднику код Србице и кара – дуд, поред Муратовог турбета на Газиместану, предања кажу, су старији од 700 година.
Манастир Крушедол
Манастир Крушедол на Фрушкој гори је основан почетком 16. века и задужбина је последњих српских деспота у Срему – породице Бранковић.
Једно време представљао је седиште митрополије.
У овом манастиру налазе се остаци моштију светих Бранковића (деспота Ђорђа Бранковића и његових родитеља, Ангелине и Стефана Бранковића), али и других значајних Срба (патријарх Арсеније III Чарнојевић, војвода Стеван Шупљикац, књегиња Љубица Обреновић, краљ Милан Обреновић и други).
Због богате историјске ризнице, чувеног иконостаса и многих реликвија, ово је био један од најзначајнијих српских манастира.
Распеће изнад иконостаса у манастиру Крушедол је реплика распећа у Пећкој патријаршији, из које је патријарх Арсеније Чарнојевић, један од бесмртника који почива у Крушедолу, 1690. године повео Србе у велику сеобу.
Храм је саграђен у стилу средњовековне моравске школе.
За разлику од већине фрушкогорских манастира, Крушедол у Другом светском рату није претрпео оштећења, али је манастирска ризница опљачкана.
Преузмите андроид апликацију.
