Почетна > Блог
Блог Србија

Добросав Девић: Мирослав Лазански – последња прекоманда

У среду ујутру, на дан обележавања 26. годишњице погрома Срба из Републике Српске Крајине у злогласној акцији „Олуја“, све нас је задесила још једна суморна вест…
После уобичајеног раног јутарњег тренинга, прва порука у инбоксу мог телефона, коју ми је послао дугогодишњи пријатељ гласила је: „ Напустио нас је Лазански“.
Фото: Градске инфо

Пријатељ је одлично познавао моје неизмерно уважавање и симпатије према новинару Мирославу Лазанском.

Вест ме је, благо речено, затекла, потресла и растужила.

Одмах да напоменем, на моју велику жалост овоземаљске прилике нису удесиле да се лично упознамо, иако сам један такав сусрет, мало је рећи, прижељкивао.

Од малих ногу, навикао сам да слушам чак и за време недељних ручкова породичне расправе старијих у вези са тренутним и прошлим политичким догађањима.

Растући у таквом амбијенту природно сам постепено почео да се интересујем и да сам пратим и промишљам дневна политичка дешавања.

У сећању ми је остало како је отац, са пуном пажњом гледао телевизијске емисије у којима је овај врстан војни и политички коментатор причао о збивањима са тада актуелних светских „жаришта“, али и дневним унутрашњим дешавањима.

Чији је заправо Тесла?

Наравно, у нашој кући се редовно читала „Политика“, у којој су излазиле мудре анализе из бритког пера сјајног новинара, за којег нису постојали меридијани у свету на којима се није нашао у време жестоких сукоба.

Очеву традицију, касније све више стасавајући у друштвено – политичку особу, наставио сам и сам.

Знао сам провести сате слушајући и гледајући, што нове, што старе емисије Лазанског преко свог лап-топа, очаран како максималном професионалношћу тако и шармом и стилом његовог интерпретирања ратних догађања широм света.

У својој богатој каријери извештавао је са места где су људи што се каже „док се окренеш“ губили главу.

Ту свакако спадају његови „рапорти“ из Сирије, Сомалије, са Крима, Авганистана, Чеченије, Конга, Ирака, Ирана, Либана, Јемена и Либије.

Пошло му је за руком да интервјуише преко педесет министара одбране и начелника генералштаба светских армија, као два врховна команданта НАТО-а, три маршала СССР, шефове КГБ-а.

Да ли је „Иницијатива три мора“ антиевропски пројекат?

Своје редовне колумне писао је за реномиране листове широм света.

Био је радо виђен гост разних војних академија од Русије преко Јапана и Велике Британије до САД.

Лакше би било набројати на којем ратишту није био, ког државника или генерала није представио нашој јавности  или којим војним авионом није летео, него шта је све од тога, што представља сан за већину новинара, била његова свакодневица.

Изненадна смрт, несумњивог патриоте и борца за правду га је затекла у улози „његове екселенције“ Републике Србије у Руској федерацији, коју је обављао последњих година са посебном преданошћу и задовољством.

Иако, је гајио необјашњиву љубав према свим врстама земаљског, подводног, ваздушног и свемирског оружја, уживао је јавно и у функцији члана многих жирија за избор лепотица наше земље.

Имао је врло истанчан спој љубави и према оружју и женској лепоти.

Код припадница лепшег пола свакако ће остати упамћен као велики авантуриста у доброј кондицији пун необичног шарма.

За мене синоним суштог професионалца „кадрог стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Мирослав Лазански је свој посао свакодневно и живео!

Како каже, велики српски писац Милош Црњански  „нема смрти, има само сеоба“.

Небеска редакција је добила велико име, светског гласа.

Вечна му слава и хвала!

 

Претходни ауторски текст Добросава Девића о актуелним дешавањима на Куби, можете да прочитате овде.

 

 

Аутор: Добросав Девић

 

 

Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.

 

Преузмите андроид апликацију.