Нови Сад је одувек био везан за своје мостове. Ако се има у виду да је Нови Сад једним делом настао баш на месту где се налази захваљујући понтонском мосту који је водио до Петроварадинске тврђаве на супротној обали, утолико и та везаност за мостове јача.
На жалост, више пута у својој историји наш град је имао ту несрећу да без њих остаје, али и срећу да види како се поново уздижу из Дунава.
Један од тих мостова који се поново уздигао из речне гробнице је и друмско-железнички мост у Новом Саду, познатији као Жежељев мост.
Грађен је (тада) револуционарном методом, од пренапрегнутог бетона и челичне арматуре, а био је дужине 377 метра и ширине 20,1 метара, са два лука различитог распона од 211 метара (што је био европски рекорд) и 165,7 метара.
Изгрдња моста трајала је од 1957. до 1961. године, по пројекту инжењера Бранка Жежеља, врхунског грађевинског инжењера и оца пренапрегнутог бетона на нашим просторима. Због примене изузетних новина у грађењу мостова 1960. године, Жежељ је у Риму добио признање на конгресу Светског удружења за преднапрезање.
У првој фази су изграђени лукови, а затим је изграђен коловоз који је „висио“ на челичним сајлама закаченим за лукове моста. Због изражених сумњи у безбедност моста Жежељ се приликом пробе која се састојала од преласка најтежег теретног воза преко моста возио чамцем испод моста како би свима показао како верује у своје дело.
Свечано је пуштен у саобраћај и предат грађанима на употребу 23. октобра 1961. године, на дан ослобођења Новог Сада у Другом светском рату. Преко овог моста је ишла међународна пруга, као и транзитни пут кроз Нови Сад.
Својим монументалним изгледом, са два велика и масивна бетонска лука који спајају обале Дунава, овај мост одмах је постао део панораме Новог Сада и чест мотив на фотографијама и разгледницама.
Генерације Новосађана су изазивале судбину прелазећи преко његових лукова, па је чак постао и синоним за доказивање храбрости међу младима. Као да није било довољно прећи пешке преко лукова, поједини су ишли увек корак даље изазивајући судбину.
Преко лукова су се возили бицикли и мотори, преко решеткасте конструкције у средини играле су се вије, а посебно „весело“ би било када би наишао воз, па се читава конструкција моста почела трести. Уз све то, као врхунац доказивања (или лудости, како вам драже), остао је забележен и прелазак југићем преко лукова моста. Према градским причама, у припреми је био и прелазак преко лукова моста у Тамићу (малом камиону), али је полиција, чувши за то, ову намеру на време осујетила.
Иначе, званично име овог моста је било Мост братства и јединства, али тај назив никада заправо није заживео међу Новосађанима, који су му наденули име Жежељев мост, по идејном творцу пројекта, проф. инж. Бранку Жежељу.
Било како било, Жежељев мост је на услузи Новосађанима, али и свим другим путницима био све до кобног 23. априла 1999. године, када је током НАТО агресије на нашу земљу срушен.
Но, треба истаћи да се јуначки држао, да је гађан чак 12 пута и да је издржао више директних удара крстарећих ракета, задајући главобољу агресорима. Према причи која се касније појавила, а која никада није и званично потврђена, Жежељев мост је на крају минирала и дигла у ваздух наша војска. Разлог је био што је постојала реална опасност да се мост сруши у Дунав готово у једном великом комаду, чиме би се у знатној мери преградила река, те је постојала опасност од изливања Дунава и поплава.
Тако је Нови Сад, на прагу 21. века, остао без свих својих мостова, а прелазак са једне на другу обалу био је могућ једино аласким баркама и скелом. Не зна се за којим мостом су Новосађани више туговали, јер је свако био повезан са једним од три моста на себи својствен начин, било да је свакодневно њиме ишао на посао, да га вежу успомене на неке несташлуке, за шетњу са вољеном особом преко моста са једне обале на другу…
Иако је врло брзо на стубовима некадашњег Жежељевог моста подигнут привремени друмско-железнички мост, Новосађани ће морати да чекају пуних 19 година да би на месту Жежељевог моста био подигнут нови, трајни мост.
Тек са доласком власти, вољних и способних да изнесу до краја читав подухват око изградње новог моста приступило се реализацији овог стратешког пројекта, од великог значаја за Нови Сад, али и за Републику Србију.
После више од деценије, а након израђене пројектне документације, потписивања уговора о изградњи и финансирању, нови мост је почео да се гради 2012. године.
Европска унија је финансирала изградњу Жежељевог моста са 25 милиона евра, а исто толико су заједно дали покрајина и град, док је држава ванредно издвојила нешто мање од пет милиона евра, како би све било завршено, тако да је пуна цена моста изашла око 54 милиона евра.
Новосађани су 1. септембра 2018. године добили на коришћење нови Жежељев мост, који се налази на пет стубова, дужине 474, а ширине 31,45 метара, предвиђен за железнички, аутомобилски, бициклистички и пешачки саобраћај.
Тако су на овом месту још једном спојене обале Дунава, обале Бачке и Срема, утврдивши своју позицију на коридору 10, као стратешкој саобраћајној тачки Србије.
Пројектом, нови мост је задржао визуелни идентитет некадашњег, с тим што су лукови састављени од челика уместо од пренапрегнутог бетона. Такође, као и претходни мост који се на том месту налазио, састоји се од два лука, са малим изменама. Наиме, један лук је дужине 219 метара и висине 42 метара и другог од 177 метара дугачког и 34 метара високог.
Да би путнички воз досегао брзину од 160 километара на сат или теретни воз који развија брзину од 120 километара на час, мост је рађен према европском стандарду и техничким условима немачких пруга. Завршетком овог моста је постигнута поновна железничка спона између Београда и Будимпеште, односно веза између Србије и међународног железничког саобраћаја. Тако је овај мост постао један од симбола модерног развоја Републике Србије.
И тако, док су једни мостове рушили, други су их подизали. Значај мостова није само у оном саобраћајном смислу, да повежу две обале, већ и у оном много већем и дубљем, да повежу људе.
Нови мост, опет назван Жежељев (иако сада нема никакве везе са проф. инж. Бранком Жежељем), одмах је прирастао за срце Новосађана. Преко дана се велики бели лукови уздижу у висину и употпуњују панораму града, док ноћу, обасјани декоративном расветом представљају прави спектакл у тами.
Од пролећа, па до касне јесени, овај мост је једно од омиљених места за фотографисање. Надреална решеткаста конструкција и велики лукови представљају савршену позадину за добру фотографију. Осим тога, са овог моста могуће је посматрати један од најлепших залазака сунца.
На радост свих Новосађана, у плану су нови мостови у Новом Саду, а неки су већ ушли у фазу изградње. Мало је рећи да их Новосађани са великим нестрпљењем ишчекују, када ће исписати неке нове приче и сећања везане за новосадске мостове.
Kako su Amerikanci, Fruška gora i Novosadski sajam uticali na razvoj turizma u Novom Sadu
Преузмите андроид апликацију.
