Лазарева субота, дан уочи празника Цвети (Улазак Христа у Јерусалим), празнује се тачно осам дана пред Васкрс.
Посвећен је васкрсењу Лазара из Витиније кога је Исус Христос после четири дана васкрсао из мртвих. Празник је установљен још у IV веку у Јерусалиму.
Међу Србима овај празник ужива велико поштовање, због чега га многи славе као крсну славу.
Према легенди која је доста популарна у српском народу овај празник се везује и за српског кнеза Лазара.
Верује се да су том боја на Косову две Лазареве сестре кукале за братом и да су се претвориле у кукавице. Наш народ је на овај начим симоблички повезао жалости за изгубљеним бојем на Косову као и два Лазара, за којима су сестре плакале.
Међутим, библијска прича је она због које се празник обележава.
Због чега се празник везује за децу?
Утемљење за овај празник код хришћана налазимо у Јеванђељу, када је Исус улазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.
У Лазареву суботу или Врбицу, бере се олистало пруће врбе преко кога се преноси снага зеленила на децу и одрасле. Према народном веровању врба је имала симболику бујног раста.
Широм Србије, овај празник се обележава на посеба начин, тако што се деца облаче у најсвечанију одећу, стављајући око врата звончиће везане тробојком. Пре литије у цркви се поделе младе врбове гранчице које се носе кући и стављају пред икону и кандило.
Народ обилази око храма у поворци, уз певање тропара Лазареве суботе, док деца радосно звоне звончићима и на главама носе уплетене венчиће од врбових гранчица.
Humanitarni vašar u Kovilju: Prikupljena sredstva namenjena školi “Milan Petrović”(VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
