Глобалне цене хране пале су за 20,5 одсто у односу на њихов максимум пре годину дана, објавила је данас Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Food photographer David Fedulov-
“Индекс цена хране је пао 12. узастопни месец у марту и у просеку износио 126,9 поена, што је за 2,1 одсто мање у односу на претходни месец и 20,5 одсто испод свог максималног нивоа из марта 2022, услед веће понуде, смањене потражње за увозом и проширења Црноморске иницијативе за жито,” наводи се у саопштењу.
Индекс цена житарица опао је за 5,6 одсто у односу на фебруар, при чему су међународне цене пшенице пале за 7,1 одсто, под притиском снажног приноса у Аустралији, побољшаних услова усева у Европској унији, високим залихама из Руске Федерације и текуц́им извозом из Украјине.
У саопштењу ФАО се додаје да су светске цене кукуруза пале су за 4,6 одсто, делом због очекивања рекордне жетве у Бразилу, док су цене пиринча пале за 3,2 одсто.
Индекс цена биљног уља у просеку је 3 одсто нижи у односу на претходни месец и 47,7 одсто испод нивоа из марта 2022. године, пошто су велике светске залихе и сманена глобална увозна потражња смањили котације соје, уљане репице и сунцокретовог уља. С друге стране, раст цена палминог уља, последица је нижих нивоа производње у југоисточној Азији због поплава и привремених ограничења извоза које је увела Индонезија.
„Повећање цена је углавном резултат забринутости због смањене глобалне доступности шећера у сезони 2022/23, након опадајућих перспектива производње у Индији, Тајланду и Кини. Међутим, позитивни изгледи за усеве шећерне трске у Бразилу, ограничили су притисак на повећање светских цена шећера“, саопштила је та организација.
ФАО индекс цена млечних производа опао је за 0,8 одсто у марту, при чему су цене путера скочиле због веће увозне потражње, док су цене сира пале због већих залиха код водећих извозника.
Насупрот томе, индекс цена шећера порастао је за 1,5 одсто од фебруара на највиши ниво од октобра 2016. године, одражавајући забринутост због опадања производње у Индији, Тајланду и Кини. Позитивни изгледи за жетву шећерне трске у Бразилу ограничили су притисак на повец́ање цена, као и пад међународних цена сирове нафте, што је смањило потражњу за етанолом.
ФАО индекс цена меса је благо порастао, за 0,5 одсто. Међународне котације говеђег меса су порасле, под утицајем раста интерних цена у Сједињеним Америчким Државама, док су цене свињског меса порасле због повећане потражње у Европи уочи празника.
Упркос избијању птичјег грипа у неколико великих земаља извозница, светске цене живинског меса пале су девети месец заредом због смањене глобалне потражње за увозом.
„Иако су цене пале на глобалном нивоу, оне су и даље веома високе и настављају да расту на домаћим тржиштима, што представља додатне изазове за безбедност хране. Ово се посебно односи на земље у развоју које увозе храну, где је ситуација погоршана депресијацијом њихових валута у односу на амерички долар или евро и растућим теретом дуга“, нагласио је главни економиста ФАО Максимо Тореро.
У Извештају о понуди и потражњи житарица, који је такође објављен данас, ФАО је повећао прогнозу за светску производњу пшенице у 2023. години, која је сада одређена на 786 милиона тона, што би било 1,3 одсто испод нивоа из 2022. и други највећи остварени резултат. У Азији се очекују скоро рекордне посејане површине, док суви услови утичу на северну Африку и јужну Европу.
ФАО је такође подигао прогнозе за светску производњу житарица за ову годину износи 2 779 милиона тона, што је за 0,7 одсто мање у односу на 2021/22. Очекује се да ће светске залихе житарица до краја сезоне 2022/2023 пасти за 0,3 одсто са почетних нивоа на 850 милиона тона.
Предвиђа се да ће се светска трговина житарицама у 2022/23. години смањити за 2,7 одсто са нивоа 2021/22. на 469 милиона тона.
Пад углавном одражава очекивања смањења трговине крупним житарицама, док се очекује раст глобалне трговине пшеницом.
Предвиђа се да ће међународна трговина пиринчем 2023. године опасти за 5,2 одсто испод рекордно високог нивоа из 2022. године.
Преузмите андроид апликацију.
