Иво Војновић, конте Иво (Дубровник, 9. октобар 1857 — Београд, 30. август 1929), српски књижевник, песник и драмски писац.
У Дубровнику и Сплиту
Иво Војновић је рођен 9. (или 10) октобра 1857. године у Дубровнику. Рођен је у осиромашеној племићкој породици пореклом из Херцеговине. Преци његовог оца су као ужички кнезови учествовали у многим биткама и предали су Венецији Требиње и Попово поље, па су добили племство од Млетачке републике. Населили су се у Дубровнику, у коме су морали да промене веру. Ивина мајка је потицала из флорентинске племићке породице. У Сплиту је живео од своје прве године и ту је завршио седам разреда италијанске гимназије. У Сплиту су одржавали везе са родним Дубровником. Његов отац Константин Војновић био је адвокат и у аутономашком Сплиту политички је био на страни народњака и Јосипа Јураја Штросмајера. Преселили су се 1874. у Загреб, где је Коста добио позив од Штросмајера да предаје аустријско грађанско право на новооснованом Свеучилишту у Загребу.
Студије и судска служба
У Загребу је завршио гимназију. Своју прву необјављену драму написао је 1875. у Загребу. Уписао се на правни факултет, који је завршио 1879. Након тога радио је у судској служби у Загребу, Крижевцима и Бјеловару. Од 1889. до 1892. био је секретар Намесништва у Загребу.
У Дубровнику и Далмацији
У Дубровник се вратио 1892, где је постао срески начелник и ту је остао до 1899. Ту му се појавила идеја да пише своје најпознатије дело Дубровачку трилогију. Највећи део трилогије написао је током свог боравка у Дубровнику.
Радио је 1899. као секретар Намесништва у Задру и у то време је довршавао Дубровачку трилогију. Од 1903. радио је као срески начелник на Супетру на Брачу. У то време окренуо се народној песми, па је 1906. написао своју Смрт Мајке Југовића. У то време радио је на буђењу националних стремљења тежећи за националним ослобођењем и уједињењем. Често је долазио у Сплит, где је створио један уметнички кружок, у коме су били Иван Мештровић и Емануел Видовић. У Брачу је са мајком и сестром одржавао спољни сјај књижевног салона, у који је долазила отмена публика из Сплита, али све то било је изнад његових финансијских могућности. Велики трошкови су довели до дефицита у државној каси и великога скандала, па је Војновић 1907. изгубио државну службу.
Затворен током рата
Био је драматург Хрватског народног казалишта од 1907. до 1911. Од 1914. бавио се само књижевношћу и много је путовао. На почетку рата хрватски шовинисти су у Дубровнику уништавали српске школе, новине, друштва и станове, а палили су српске заставе и ломили српске симболе. Иво Војновић је затворен првог дана рата 1914. као српски песник у Дубровнику. До 15. маја 1915. био је затворен у шибенској тамници. Крајем 1914. тражио је да га пошаљу у болницу због глаукома ока, али то су му одобрили тек маја 1915, па је премештен у загребачку болницу, где је изгубио једно око. Умало није изгубио и друго око. Даље је остао у болници, где је постао љубимац доктора и добио је посебну собу. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 18. II 1924.
Иво Војновић имао је брата Луја и три сестре, Катицу, Еугенију и Кристину. Његов брат Лујо Војновић (1864—1951) био је дубровачки адвокат, секретар црногорског кнеза Николе, министар правде Црне Горе и опуномоћени посланик Црне Горе у Ватикану.
Књижевни рад
Своју књижевну каријеру започео је још као гимназијалац, када је добио награду за сонет о Николи Томазеу. Свој први драмски рад Пад дубровачке републике написао је на немачком језику. Први пут објавио је приповетку Гераниум 1880. Након тога писао је драмске приказе и приповетке, које је објавио у збирци Пером и оловком. Роман Ксанту написао је 1886, а комедију Психе написао је 1889. Од тада остао је веран драми до краја живота и у тој књижевној врсти створио је најбоља своја дела.
До потпуног изражаја дошао је 1895. са драмом Еквиноциј. Ту је исликао трагедију једног људског живота који се ломата и губи у побеснелим економским стихијама. Његове најбоље драме су из дубровачког живота. Старе дубровачке госпаре опевао је 1910. године у Лападским сонетима.
Свој стари Дубровник опевао је 1902. у драми Дубровачкој трилогији, носталгичној, меланхоличној и трагичној визији дубровачког племства. У Првом делу (Allons enfants!…) описује пропаст дубровачке слободе, у другом делу (Сутон) приказује пропаст традиционалне дубровачке властеле, а у трећем делу (На тараци) показује последње трзаје старе властеле.
У драми Машкирате испод купља (1920) описана је трагична љубавна идила.
Надахнут националним идеализмом написао је 1906. драму Смрт мајке Југовића, у којој је био надахнут сивилом косовске трагедије и јадом несрећне мајке. Лазарево васкрсење написао је 1913, а у њему је величао легендарну јуначку смрт Лазара Кујунџића и херојство његове мајке.
Преузмите андроид апликацију.
