Новосађани су познати по томе да своје мишљење веома често задрже за себе, јер, разуме се, некултурно је мешати се у неку тему о којој те нико ништа није питао. У тој властитој дворани славе, тако високоуважени, обитавају све док се не докопају друштвених мрежа, а онда долази време да се све те “емотивне калорије“, које их чине надувеним и несрећним, потроше!
Људи се тада удобно смештају у своју зону комфора и из удобности својих фотеља бране чистоту својих ставова као витез невиност девице.
Окупивши се на друшвеним мрежама, у споровозну чекаоницу за добијање осећаја “битности“, покушавају да пакао величине њихових лобања, заправо прошире на пакао који ће живети и у свим осталим главама, да утичу на креирање туђих ставова и сасвим легитимно буду награђени за то! Лајком, разуме се!
Конструктивне расправе најчешће се воде испод објава на ордређеним групама и страницама, а све чешће и на приватним профилима где комшија, који ће се комшији већ сутра приликом уласка у лифт културно јавити, без проблема може да срочи нешто у нападачкој конотацији, јер ето, Фејсбук је одговарајуће ђавоље игралиште за такву работу.
Разлога за овакво понашање је много.
Понекад је то у склопу нечијег карактера. То су знате они људи изнад чијих глава скоро увек видите онај облачић са поруком: “Е сад, да ја вама нешто објасним и кажем!“ Понекад устанемо “на леву ногу“ и нечија објава нас толико изведе из такта да морамо да одреагујемо, понекад нам је то у опису посла, а понекад су нам понашања толико необјашњива да ни сам Хичкок не би успео да направи такву разраду радње попут оне која се догоди у људском уму док самозадовољно лупа по тастатури мислећи да је некога “научио памети“.
Ипак, у животу постоје неки познати обрасци понашања, па тако и Новосађани имају одређене теме око којих се “лако запале“, што маркетинг магови веома често користе да им привуку пажњу.
Тако ће једна реченица у којој ће особа, плаћена за то, написати како је Нови Сад био много лепши раније док је уместо Булевара Европе до Лимана водила “рупаста“ улица која вам је гарантовано разбијала камење у бубрезима уколико сте њоме пролазили бициклом, покренути лавину коментара вођених носталгијом за неким прошлим временима када је све било мирније.
Та особа, рецимо, неће узети у обзир да се све гради и напредује, да се све више људи досељава у овај град и да би, уколико “рупаста“ улица у којој се саобраћај једва одвијао не би била замењена пристојном саобраћајницом, то директно утицало и на квалитет нашег живота.
А након тога би, та иста фиктивна особа о којој сада причамо, могла да напише коментар како смо заостали у односу на све друге градове и то би опет успело да изазове лавину негативних коментара.
Дакле, поента ове приче је да су друштвене мреже веома погодно тло за све врсте критика, али нажалост најмање за оне конструктивне.
Теме око којих ће се Новосађани највише “упецати“ за коментарисање су:
ДОЂОШИ И СТАРОСАЂАНИ:
Било да се налазите испод неког рецепта “супе, соса и меса“ те се прича поведе у правцу локалне кухиње и навика, било да се ради о саветима за добар провод или о ко зна каквој новосадској теми, неко ће у коментарима разбити монотонију коментаром који ће покренути читав низ реакција.
Тај коментар обично остави “старосађанин“ који је дубоко убеђен да су за све негативне ситуације у граду одговорни једино и искључиво дођоши! Због дођоша је данас тешко “спетљати“ женску (све су они покупили), због дођоша се изгубила култура паркирања на одговарајућим местима, због дођоша нам је гужва у саобраћају, због дођоша ово, због дођоша оно…
У неком моменту, ове најчешће суптилно упаковане нападе приметиће и друга страна, те ће узвратити истом мером говорећи како “старосађани“ мисле да су “виша раса“.
И ето тако, ниоткуда, повешће се расправа о томе ко су то ИСТИНСКИ Новосађани.
ПАРКИРАЊЕ:
У првом чину сукобе се две струје. Возачи који се жале да нема довољно паркинга у граду и еколози који се жале да је изградња великог броја паркинг места директан удар на екологију. У другом чину се некако увек дође до Београђана и њихове бахате вожње, док се у трећем свечана завршница ове драме обично оконча свакојаким увредама и претњама како ће одређени возачи своја кола сутрадан пронаћи у не тако репрезентативном стању.
Ова проблематика свакако највише погађа оне који аутомобилима долазе у центар, због чега ће Нови Сад ускоро добити и 4 нове подземне гараже које ће делом решити овај проблем.
НЕСАВЕСНИ ПОСЛОДАВЦИ:
Што се овог дела свађа на друштвеним мрежама тиче, бес понекад можемо и да разумемо. Неки приватници се заиста труде да омаловажавају друге, те да принципом “леба без мотике“ на туђим леђима граде своје империје.
Тако је недавно у Фејсбук групи “Послови Нови Сад“ објављена потражња за раднике у одређеној пекари, са условима који су били веома оскудни. Ова објава изазвала је гомилу коментара, а оно што се најчешће понављало, ако изузмемо псовке, јесте “за те паре ради сам“.
Наравно, увек се на расправи нађу и друге теме које су актуелне на друштвеној агенди, довољно је да се само заврти прича око нечега и сви ће храбро стати иза својих тастатура у прве редове одбране својих ставова.
Истина, не би то било ништа лоше, да смо једнако вични брањењу истих и када нам је откривен јавни идентитет, а не само када се кријемо иза лажних профила инструирани да дижемо свест народу како нам је лоше јер ћемо од тога профитирати.
Ипак, незадовољство је оно што је данас највише “ИН“.
Преузмите андроид апликацију.
