У Црној Гори ће у недељу, 2. априла, бити одржан други круг председничких избра, што представља коначан крај дугог периода власти Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, која је након изборног пораза 2020. године изгубила и на локалним изборима у 20 од 25 општина.
Према анализи Института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане, Ђукановићев пораз значио би коначан пад ДПС-а, који је имао апсолутну власт у Црној Гори од увођења вишестраначког система, односно од 1990. до 2020. године.
У првом изборном кругу одржаном 19. марта Ђукановић је освојио 119673 гласова (35,37 одсто), а Милатовић 97858 гласова (28,92 одсто), уз излазност од 64,06 одсто.
Мандат црногорског председника је пет година.
Ђукановић (61) је по занимању економиста и ово је трећи пут да се надмеће за мандат председника Црне Горе. До сада је пет пута био председник Владе Црне Горе. Председник је Демократске партије социјалиста.
Милатовић (36) је, такође, по занимању економиста. У влади Здравка Кривокапића је био министар економског развоја. У политику је ушао након избора 2020. године, који су били прекретница за Црну Гору. Заменик је председника ПЕС-а основаног јуна прошле године. Милатовић је проевропског и прозападног усмјерења и управо је на томе добио гласове.
Аналитичари ИФИМЕС-а кажу да је други изборни круг важан како за Ђукановићеву судбину, тако и за парламентарне изборе који су расписани за 11. јун ове године, не искључујући могућност да они буду и одложени.
Оцењују да други круг изборне кампање протиче у измишљању непријатеља од Мила Ђукановића о наводној угрожености државности Црне Горе од тзв. великосрпског пројекта, Српске православне цркве (СПЦ) и Русије.
„Уствари за Црну Гору је ипак најштетнији Ђукановићев малигни утицај“, наводи се у анализи ИФИМЕС-а који цитира хрватског аналитичар Жарка Пуховског који је рекао: „Не треба, наиме, заборавити да се у међувремену догодило то да се Црна Гора (на челу са Ђукановићем) почела понашати као Аустрија након Другог светског рата, дакле, себе је прогласила првом жртвом Милошевића, као што се Аустрија прогласила првом жртвом Хитлера, а не и учесником у рату, што су биле и Аустрија и Црна Гора у оба случаја“. Такву политику и данас Ђукановић „продаје“ Бошњацима и Албанцима не само у Црној Гори, додаје се у анализи.
Аналитичари сматрају, да је потребно разобличити режим Мила Ђукановића, јер је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а, што значи да за њу вреде највиши демократски стандарди које би требало баштинити и промовисати, а од којих је још увек поприлично удаљена.
„Невероватни су Ђукановићеви конструкти, да Србија жели и може напасти државу, која је чланица највећег и најјачег војног савезништва на свету – НАТО-а. Такође, још увек није забележено да је Русија напала било коју државу чланицу НАТО-а од његовог оснивања 1949. године, тако да је измишљање непријатеља константа Мила Ђукановића“, наводи се у анализи.
Аналитичари сматрају, да су на својеврсном демократском и моралном испиту бошњачке и албанске странке у Црној Гори, које уколико желе да „сперу“ мрљу са себе, да су били сарадници и стубови режима, имају шансу да направе демократски заокрет и окрену се будућности и отклоне било какву даљу сарадњу и подршку Ђукановићу и ДПС-у.
Сматра се да заокрет Бошњака и Албанаца неће бити једноставно направити, јер су појединци из тих странака такође увучени у криминал и корупцију, а неки чак и у ратна дешавања у Босни и Херцеговини и Хрватској заједно са Ђукановићем.
„Ђукановићев криминал и корупција већи су и од ‘велике Србије’, пише ИФИМЕС и додаје да најзначајнију подршку режиму Мила Ђукановића пружа Хрватска.
Аналитичари сматрају, да је на предстојећим председничким изборима важно, да се грађани Црне Горе, уједињени у свим својим различитостима, без страха и страних утицаја демократски супротставе вишедеценијском режиму Мила Ђукановића са оловком у руци и сруше тај режим и да коначно Црна Гора демократским путем након 34 године персонално порази Мила Ђукановића.
„Иако је Ђукановић на власт дошао помоћу улице биће збачен са власти демократским путем. При одласку са власти поред гласова припадника мањинских заједница и дијаспоре, важну улогу ће имати млади гласачи, који треба да бирају између прошлости и будућности. Висока излазност је важна због легитимитета будућег председника“, указују аналитичари.
Гласови за Јакова Милатовића су подршка бирача за чланство у ЕУ, а његова победа подстрек да ЕУ треба убрзано да прими Црну Гору у своје чланство.
„Приче о српском и руском утицају о човеку, који је цели живот студирао и радио у оквиру западне хемисфере су неосноване. Ако се Милатовић може означити да наводно преферира неку просрпску опцију онда је и то његов квалитет, који може бити у функцији Црне Горе да помири присутне антагонизме у црногорском друштву и постигне преко потребни унутрашњи консензус о будућности државе“, наводи се у анализи ИФИМЕС-а.
Милатовић, истичу, може бити прихватљив за већинску Црну Гору.
„По матрици Мила Ђукановића сви који су његови политички опоненти раде за Србе односно Србију. Милатовић треба бити свестан чињенице, да ће бити одговоран за евентуално скретање са НАТО и ЕУ пута, а што би у коначници могло да изазове и унутрашње сукобе у Црној Гори. Милатовић је особа, која би могла балансирати између две опције у Црној Гори, тј. између ‘запада’ и ‘истока’ у корист напретка и светле будућности државе“, наводе аналитичари.
Одласком Ђукановића отвора се пут ка бржем приближавању Црне Горе ка чланству у ЕУ, тренутно је европски пут заустављен и блокиран управо због Ђукановића, а од 2. априла у Црној Гори отпочиње пост-Ђукановићевска ера, закључак је аналитичара ИФИМЕС-а.
Преузмите андроид апликацију.
