Амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама Марко Ђурић, био је један од говорника на Европској конференцији одржаној на Универзитету Харвард.
Обративши се у оквиру панел дискусије „Садашње стање и будућност проширења ЕУ: Балкан као нова међа?“, амбасадор Ђурић је излагање започео указивањем на својеврстан парадокс у самом називу панела, имајући у виду да је и сам појам Европа настао на Балканском полуострву.
Он је истакао снажно определјење Србије за јачање поверења, сарадње и пријателјства међу землјама региона, у чему наша землја игра активну улогу, саопштила је Амбасада Србије у Вашингтону.
Највидлјивији пример позитивног доприноса наше землје новом јединству на Западном Балкану, како је рекао Ђурић, јесте иницијатива „Отворени Балкан“ која има за цилј управо уклањање међа, економско приближавање и омогућавање слободног протока лјуди, роба и услуга.
„Заједништво региона, оличено у „Отвореном Балкану“ као идејној замисли председника Александра Вучића и лидера Северне Македоније и Албаније, доказ је да такав наднационални приступ јача политичку и економску позицију читавог региона у очима Европске уније, а самим тим доноси и већи прилив страних инвестиција од којих сви уклјучени актери могу да имају вишеструке користи“, истакао је амбасадор Ђурић.
Он се осврнуо и на дуг пут који је Србија прешла у процесу европских интеграција, нагласивши да наша землја поштује подршку Европске уније, а посебно чињеницу да највише инвеститора у Србији долази управо из Европске уније.
„Промене и модернизација које је наша землја досад спровела и које наставлја да успешно спроводи у области економије, фискалне политике, правосуђа, јавне управе, инфраструктуре и енергетике већ годинама уназад афирмисане су од стране водећих европских и светских институција“, указао је Ђурић.
Навео је и да ми тиме показујемо да, иако смо мала балканска землја, тежимо ка томе да очувамо своју улогу највеће регионалне економије и највећег инвестиционог тржишта за европске, америчке и светске компаније.
„Србија је кроз деценију најпре кризног, а затим и развојног менаџмента под руководством председника Вучића прерасла из предмета међународне политике у њеног чиниоца. И то оног који одговорношћу и примером вуче напред“, заклјучио је Ђурић.
На маргинама Конференције, амбасадор Ђурић срео се, између осталих, и са Енрикоом Летом, председником Института „Жак Делор“ из Париза, као и са Сетијем Вореном, директором Института за политику при Универзитету Харвард, са којим је разговарао о перспективама институционалног повезивања наших образовних установа, које би омогућиле нове прилике за студенте и наставно особлје у Србији и Америци.
Учесници Конференције били су и Роберта Мецола, председница Европског парламента, Дритан Абазовић, председник Владе Црне Горе, бивши премијери Белгије, Украјине и Туниса, затим Иван Брклјач, саветник за миграције председнице Владе Србије, Ана Новосад, бивша министарка просвете и науке Украјине, Данијела Шварцер, извршна директорка организације „Отворено друштво – Европа и Централна Азија“, као и многи еминентни професори и сарадници Универзитета Харвард.
Конференција под називом „Европа на првој линији фронта – континент у борби за релевантност, јединство и вредност“ одржава се девети пут у организацији Европског клуба студената Факултета за јавну управу, Правног и Економског факултета Универзитета Харвард у Кембриџу, у држави Масачусетс.
Konkurs za elitne jedinice Vojske Srbije otvoren do 31. marta
Преузмите андроид апликацију.
