Србија је земља са пребогатом историјом. На њеној територији живели су различити народи, владале различите царевине и исповедале су се многе религије.
Градови и насеља у Војводини такође су имала бурну историју. Насеља су имала различита имена на различитим језицима. Како су се мењали народи и освајачи, тако су се мењала и њихова имена.
Сремска Митровица – Град у коме су се рађали и живели римски императори. Римски назив за град био је Сирмиум. Византија у 12. веку, град предаје Угарима, који подижу нов средњовековни град, који добија име „Civitas Sancti Demetrii“ (Град Светог Димитрија), по погубљеном хришћанском мученику Св. Димитрију (погубљен у граду). Мађари од тад град називају и Сзáвасзентдеметер, а Срби – Д(и)митровица. У 18. веку појављује се српско модификовано име – Митровица. Град се за време НДХ звао Хрватска Митровица, а након другог светског рата добија префикс „Сремска“
Сомбор – У 14. веку на просторима данашњег Сомбора живела је угарска племићка породица Цобор. Мало по мало, на њиховом имању развијало се насеље које је по њима и добило име. Данашњи назив, Сомбор је добио у времену пре турских освајања
Кула– Град у питомој бачкој равници позициониран је централно у односу на Сомбор, Нови Сад и Суботицу. Налази се на важним путевима који су спајали ова насеља. Претпоставља се да је приликом турских освајања, овде постојало насеље са кулом и турском посадом.
Стара и Нова Пазова – Стара Пазова постојала је још у римском периоду, а њено име изведено је од старо-словенске речи “Алт Пазоа“, која је означавала висораван између Дунава и Саве. Крајем 18, века на простор јужно од старе Пазове досељавају се Немци (подунавске Швабе), који оснивају своје насеље. Оно добија име Нова Пазова, а Старој Пазови живе већински Срби и Словаци.
Суботица – Овај град је апсолутни рекордер по броју имена које је променио – чак 200! Један од првих назива града био Сопотница (место где има много воде, извора, бунара), што је према мађарском изговору постало Сзабадка. Јован Ненад подигао је устанак 1526. године, а град је постао његова престоница коју је дао на управљање свом војсковођи Суботи Врлићу. Стотину година касније, град је по њему добио име које и данас носи.
Рума – Постоји више различитих претпоставки о пореклу имена Рума. Једна од њих говори да име потиче од турске речи сличног назива које означава блато. Следећа претпоставка наводи да је Рума добила назив по арапској речи “Рум“ у множини „Руми“ која означава становнике источног Римског царства. (Арапи су Римљане називали Руми).
Трећа претпоставка казује да је реч потекла из старословенског језика, којег су Срби донели са собом повлачећи се пред турским продором.
Зрењанин – Град се помиње у списима из давне 1326. године. Насеље на Бегеју држала је угарска великашка породица Бече. По њима град је понео име Бечкерек, које је носио све до 1935. године, када је у част српског краља Петра Карађорђевића понео име Петровград. Град ново име није дуго носио, тачније само 11 година, када је преименован у Зрењанин по народном хероју Жарку Зрењанину.
Сента – Своје име је добила по мађарској породици Зента Магоч, која је имала велике поседе уз Тису. Једно је од најстаријих места у Војводини, а познато је по бици која се одиграла између Аустрије и Турске, а у којој је Аустрија извојевала велику победу 1697. године.
Тада је настала парола „Код Сенте је спасен Беч!“
Нови Сад – Највећи град Војводине носио је пуно различитих имена на пуно различитих језика. Некад се звао Рацко село/Рацки град/Рацка варош. Назив „Рацки“, значи „Српски“, односно Аустроугари су тада Србе називали Раци по Рашкој области у јужној Србији. Град је у периоду турских освајања био познат по имену Петроварадински шанац.
Нови Сад има своје име и на мађарском језику – Ujvidek (Újvidék). Град је називан на латинском Неопланта, а модеран српски назив Нови Сад, је дослован превод. Нови Сад је своје званично име, које и данас носи, добио 1. фебруара 1748. године, а реч „сад“ означава засад, поље које се обрађује и на коме се сади.
У Прокопу обележен први рођендан воза „Соко“, путницима концерт и торта
Преузмите андроид апликацију.
